Srpski sion

Б р. 28.

СРПСКИ СИОН

Стр 437.

Маргарит, Бесједи св. Григорија Назиап зиаа; Бесједи недјелни, Соборник, Поу ченија иреи. Ефрема Сирина, Проповједи Гедеонови, Камен вјери, Историја Бароиии и т. д " Но те књиге су братству слабо служиле на корист, јер се из једног описа братства види да у братству ретко који „вједает добрје" иисати и чигати. Он сам аисао је врло лено и латински као што се то из многих концепата његових види, у којима има поправака његовом руком, шго сведочи, да је и конценте сам иисао. Велика је штета, што овако ваљан и вредан игуман није дуже могао остати на челу манастира, али гд емрт прерано и изненада отрже. У протоколу умрлих под бр. 26. забележено је Рајићевом руком, да 19. маја 1795. у 9 часова по подне, „ношчи уже приспјевшеј напрасно и нечатано и удивлено (ибо до того часа во добром здравиј бје и хождаше аможе хотје) во једином вигновепиј ока скончал жизн своју Арон Буич игумен". Какав је био за кућу, такав је био и за себе, штедљиз и чуваран. По тестаменту његову остало је иза њега 224 кременска, 23 холандеска дуката, 55 суверендора и у сребру 325 Фор., свега 2169 Фор. а на лугу преко 400 Фор. Од тога је оставио знатне легате на мана« стире ЗограФ и Хилендар у св Гори, за тим на вовосадске српске шжоле, карло« вачку гимназију, новосадски шнитаљ и т. д. а осгатак да се нешто подели братству, ђацима и слугама, и да се направи леи патос у манастиргкој цркви. Да је био честит и ваљан, види се и отуда, што му је сам владика Бачки Јовап Јовановић дао узидати у зид манаст. цркве мермерну плочу са натписсом: Зд"к почи« 8<}{тх равх Вжји Еуичх, 1гу <шнх лјнгћфа К обилм. родилс/?' 1749. 7 прЈставис/Л ж( 1795. л. л»аја н. За остамжо« жнтрм 35 него БЛгодФаин ©пкпа ВачкЈи Г. 1имннх Гоанновича надписх сеи ва п<ш<*тк јгш постакити устрои 1796. д*кт<1.

7 Ово је погрешно, јер се по Рајићевој белешци, да је Арону било 64 године кад је 1795. умро, морао родити г. 1739., те да се одиста 1749. г. родио, то би му, кчда се. 1768. год. закалуђерио, било само 9 година, а то је немогуће, него му је онда бидо 19 година.

Честитом калуђеру том и трудбенику довикујемо и ми од срца: Бечан ти спомен! Трећи игуман за време архимандритства Рајићева бво је: III. Иринеј АлександровиЛ. Када је изабран за игумана, нема спомена, али се одмах после смрти Аронове, у ночетку г. 1796. с(омиње као такав, и фунгира, кроЈ неколико година, а г. 1800. даје оставку на достојапству игуманском и по својеручној изјави једној прелази у Ман. Хоново. Наскоро после одласка његовога у Хопово, када управу ман. Ковиља прима у своје руке намесник Симеон Сарајлић, умире 11 дец. 1801. и сам архимандрит Рајић, и смрћу његовом завршује се један знаменити одсек од 30 година у животу манастира Ковиља, о коме на жалост, као што овде наведена акта сведоче, имамо врчо мало и то мршавих иодатака, и ако је тај одсек у истичи морао бити много интересантнији. Али г. 1848. ноништила је скоро сву архиву, и гако су многи занимљиви иодатци за историју сасвим пропала.

Српске привилегије и правице ју од 1690.-1748. Д- Р(Продужење.) 1732. Авг. 17. в. Свјатјеј Андреј. При Архиепископу и Митрополиту Г. Г. Викентију Јоановичу прегледасмо об шченародне привилегие, кое обрјетајутсја и кое сут погублене и какова в коеј супстанциа јест, по нумерами в писуЈусја: 1. Перва привилегија от цесара Леополда датаја 1690. Априла 6., у коеј супстанција јест овака: правице все свое содержати и ако би се добило от Турков добра им всја оставша натраг повратити, и свога воеводу от свога народа да могут имјети и овога оригинал не имјеет (1732.) погубил бо сја при темишварског епископа Наколе (Димитријевића) администрирању Бјелградскому. о коем долж;н отвјет дати, или на мејдан изнети.