Srpski tehnički list — dodatak

Број (. 8: и 9. НОВ ЛАНЧАНИ МОСТ У БУДАПЕШТИ СтРАНА 92

Мо авиие

Нов лавчани мост у Будалешти — вебугигрја финске,

по предавању држаном 25 -ог Априла 1900 године на скупу удружења архитекта и инжењера у Хановеру, од ГА Пала Рро из Будапеште

До данас је било у Будапешти пет великих мостова преко Дунава, а евосе сада подиже п шести, чије се довршење очекује у 1902. години. Први и то ланчани мост, подигао је између 1839—1849 године, чувени енглески инжењер (Латћ пон се одликује не само лепом конструкцијом, но и хармонички изведеним архитектонским облицима римске Форме.

Овај мост подштло је акционо друштво по"сле дуге политичке борбе, заузимањем грофа Стефана „5 еезетуг-а — великог Мађара, како га из захвалности називају. То је ланчани мост без укрућења, са укупном слободном дужином 855 тт.

Што се тиче гвоздене конструкције овога

" моста, она је важила у времену када је довр-

шена као право техничко чудо, па ипак поред свију поправака, које је на њој извео Кларк, показаше се доцније све мане неукрућенпх ланчаних мостова.

Трошкови око грађења овог моста изнели су: за доњи строј 5 412 500 дин.

горњи строј 5962 500 дин. Свега 14 875 000 дин. пили од 1 пе коловоза 3150 динара. · Тежина гвоздене конструкције, која је сва израђена у. Енглеској изнела је 2036".

На мосту је уведена мостарина, која је, године 1870 смањена, пошто је држава мост откупила, намењујући приход мостарински подизању осталих мостова на Дунаву.

Од 1872—1876 подигнута су скоро једновремено још два моста о државном трошку и

"то, на горњем крају вароши у близини острва

Маргарете друмски, а на доњем крају вароши

"железнички мост за два колосека, ради везе

железничке мреже с обе стране Дунава.

Друмски –— улични мост код острва Маргарете премоштава реку испод самог острва, на месту, где се оба крака Дунава спајају, тако, да оба дела моста, једнака по- величини, стоје управно на оба крака Дунава, а у сре дини се наслањају на огроман средњи стуб. Од овога средњег стуба, намеравано је подизање још једног моста који ће водити на острво, но који се тек ове године изводи.

За набавку планова и примање рада за

' 876 та са правим непрекидним носачима преко

мост расписат је конкурс, при коме је однело победу Француско предузеће у Паризу „Ссошп“. Е Мост показује добар распоред са отворима == који према средњем стубу расту и издижу се, овај распоред подражават је п доцније за друмски мост код Мајнца. У богатим Формама архитектонским, наслоњало се на пример Француског ренесанса. У кокетруктивном погледу ваља приметити, да је гвоздена конструкција лучна, са испуном исеченом па пуног лима, по све по- - | нављање конструкције, коју зу Французи извели још 1857 год. код Сегедина. на мосту који преводи мађарској државну железницу преко Тисе. Отвор пад кеом израдила је лисеровала државна Фабрпка машина. Коштање моста са осам отвора укупне слобод. дужине 316 па чзнело је за доњп строј 6250000 дин. а за | торњи строј 4125 000 дин. ) укуппо 10375000 дин. пли од једног та коловоза 1082, дин. | Тежппа гвожђа изнела је 58805. К Чиста потреба пзазвала је грађење моста за везу будапештанске железнице, овај мост је начињен за два колосека између п два тротоара изван главних носача, а саградило га је Француско предузеће „Ста! и ЕПеш-Втоћу“ па Париза. Мост има четпри отвора укупне дужине

Мани

свака два отвора. Трошкови за доњи строј из-

нели су 1587 500 дин. а за горњи

_ строј 2584 500 дин. -

укупно 4172 000 дин, што чини од 1 =41

897, дПн. | | Године 1814 прихваћена. је од стране ма-

ђарске државне Фабрике машина израда гвозде-

-"них мостовских конструкција, п ова рана индус-

трије узела је већег полета услед потребе, за израду мреже путова пи железница. Одељење за израду мостова државне радионице машина, чију је управу узео у своје руке директор Сеејећ ог 1818 године, развило је се веома добро из скромног почетка, јер на пример ланчани мост, који се сад подиже, биће већ осмн мост па Дунаву који ова радионица лиФерује.

Пошто су утодинама 1892/94 стајали на рас_ 8 положењу знатни мостарински приходи од посто_

ТРН по