Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 10

М. Ј. Божић примећује, да је ово у | неколико као напад на Министарство Грађе- | вина и као службеник на том месту не може | толико примити пребацивања самом Министарству колико и г. г. колегама из унутрашњости, који пројектују већином гвоздене конструкције и шаљу их на извршење Министарству Грађевина, које опет није увек у положају да их контролише. Налази такође, да што. више треба пројектовати у камену и моли. г. г. колеге, да у том правцу и раде.

К. Р. Савић одговара, да ту нема пребацивања ни Министарству ни г. г. инжењерима, нити су они криви. То је последица прилика, у којима се је почело онако про-

јектовати.

А. О. Милинковић мисли, да је говор г. Божића некоректан у толико, што он лично узима у одбрану рад Министарства и из ра-| нијих година. Држи, да нема прекора Мини-

старству Грађевина и такође изјављује жељу, да се што више пројектује у камену.

М. Ј. Божић изјављује, да он после одговора г. Савића нема више шта да примети, а одбија, да он лично брани Министарство од пребацивања. Понова моли, да се ради у смислу донете одлуке.

[председник ставља на гласање и раније донета одлука прима се, да се поднесе Г. Министру Грађевина као представка Удружења српских инжењера и архитекта.

8., тачка дневног реда је:

Питање о кулуку.

Председник укратко износи и по овоме питању пређашњи рад у редовни седницама чланова удружења из Београда. Напомиње, да је био изабран и један ужи одбор, да ту ствар сврши. Одбор је међутим нашао, да његов рад може бити и илузоран, пошто зависи од схватања и у Министарству Грађевина и у Народном Представништву, и с тога је мислио, да је боље то питање изнети пред главни скуп удружења, који ће донети резолуцију, па поднети ју као представку Господину Министру Грађевина, да се има у виду приликом пројектовања закона. |

(Ставља питање, да ли да се говори у начелу или у појединостима према програму, који је он изнео у брошури „Мисли о кулуку.“

А. О. Милинковић вели, да се по том питању, и ако је врло важно, не може за- | себно решавати, већ се мора ставити на ширу основу. Ту, вели, има питања и Финансиских

Рад УДРУЖЕЊА

ГОДИНА ХИ.

и правничких и социјалних, а и питања која дубоко засецају у законодавство. Од тих питања многа нису ни додирнута у тачкама г. Стаменковића. С тога налази, да је најбоље о томе говорити, али не доносити никакву резолуцију. Уверава, да је на томе питању много радио и да има рад, који односи око 20 глава, а свака глава окб 100 питања, где би се само о једном питању могло говорити неколико седница.

Држи, да је то питање врло тешко и да се правилно реши није доцкан ни после 2 и 3 године.

М. Ј. Божић укратко износи, шта се је радило по том питању, од када је он на положају начелника Министарства Грађевина, и вели, да се је још год. 1898. питање о кулуку мислило изнети пред Народну Скупштину, па је било рђаве среће. Налази, да је питање врло важно и акутно и Министарство мора још прве идуће сесије поднети га Народном Представништву на решавање. У том смислу вели, постоји већ и комисија, која на томе ради. Њена су питања већ била пред Грађевинским (Саветом, а сада су опет пред комисијом на исправци. Моли, да се о томе говори, јер је баш сада потребно, па макар се и не доносила резолуција, већ само као мишљење Господину Министру Грађевина. Држи такође, да је то питање врло тешко и ма какав закон да се по њему донесе, мењаће се, — лако, га је дакле допуњавати. Износи, како се -путови често граде на представку важнијих фактора из дотичних крајева: механџија. трговаца, посланика и др., и мисли, да би се за решавање подизања путова могле образовати комисије из инжењера, економа, Финансијера и војних представника, јер путове треба подизати са гледишта економног најрационалније, а прилагодити их и железничкој мрежи и стратегиским циљевима. Пошто намерава, да баш то питање пошаље на мишљење окружним инжењерима, моли, да се тим пре о њему говори.

А. О. Милинковић пита, који ће закон служити као основа том питању, и вели, ако ће то бити закон, који је већ био пред Народном Скупштином, зна у напред, да је то неморалан закон, јер има и таквих одредаба.

М. 7. Божић одговара, да на то питање не може одговорити, али мисли, да ће му основа бити закон, који је био у Грађевинском Савету и који је припреман за Народно Представништво.