Srpski tehnički list — dodatak

година ХШ.

· или улица, у којима ће насељеност бити знатно

већа, као што ће бити и таквих где ће бити |

и мања. С обзиром на поделу становника по квартовима, која је била 1900. године, изилази,

Рад УДРУЖЕЊА

из поменутог прегледа г. Лека, ово, кад се.

одузме површина под утрином и под празним плацевима :

[. Кварт савамалски 200 становника на ћа;

П. _,„ варошки 140;

Ш. ,„ теразиски 200;

М. „ врачарски са Савинцем и Селиштем 100;

М. Кварт палилулски 123;

М. „дунавски 157 становника на !ћа.

Као што видите, већ сада имамо два кварта, у којима просечна насељеност износи 200 становника на ! ћа; а то значи да има улица где је та насељеност и већа. -

С тога мислим да се нећу преварити, ако

СТРАНА 15

|, за кварт варошки:

Ш. за кварт дунавски:

Ш И = (0, 67 "ја ЈУ. за квартове палилулски и врачарски: Фу = Па = 0, 50",

На тај начин дакле можемо доћи до максималне кућевне количине воде, која је, као што се види, различита у разним крајевима варошким, па ће несумњиво бити различита

и у појединим улицама. С тога је дакле по-

| грешно, кад се рачуна одсеком за све крајеве

рачунамо будућу насељеност у квартовима

савамалском и теразиском по 300 становника

на 1 ћа; у варошком 250; за дунавски 200, |

и за врачарски и палилулски по 150 становника.

Да ти бројеви нису претерани, најбоље се види из ових примера.

Према подацима од 'Млеђе-а, приликом израде пројекта за каналисање Берлина, 1860. године, било је у старој вароши по 509 становника на 1 ћа:; у новим крајевима по 333, 313, 309 и 196 становника на 1 ћа.

(С обзиром пак на будућу појачану насељеност, рачунао је да ће насељеност изнети по 800 становника на 1 ћа у старијим крајевима, а по 400 у новијим крајевима вароши.

У Нирнбергу је рачунато за стару варош 374 становника; у Данцигу 528; у Кенигебергу пруском 550 до 600; у Дрезди 1109, за са-

| је теже утврдити ону

свим насељене крајеве, за тим 750, и за кра-|

јеве где су виле 120 становника; у Лиселдорфу стара варош 1000, остало 400; у ЉМанхајму 400—270; у Визбадену 400, 250 и за виле 79; у Милхаузену 500 до 100 становника на. сваки ћа.

Из тих бројева видите, да они бројеви, које сам ја узео, нису претерани.

Кад дакле узмемо за основ оне бројеве, | онда се добија ова максимална количина воде, |

коју треба из кућа каналима одвести са 1 ћа за секунд:

|. за квартове савамалски и теразиски: 300 · 0,1 · 120 | ад | 3600 | = | 0 ЈЕ

и све улице са једном истом количином.

Кад се те количине упореде са количином метеорске воде, коју треба са ! ћа одвести у канале, онда се види да максимална количина воде из кућа износи једва !/-, па и бр део метеорске воде. Према томе, изгледа да је непотребно тачно срачунавати количину воде, која ће из кућа доспевати у канале, којим ће се одводити и метеорска вода.

Међу тим је ипак било потребно изнаћи ту количину што тачније, јер, као што ћемо доцније видети, та количина може знатно да утиче на димензије канала с ниже испуста, па и на машинску инсталацију, кад треба воду из канала црпкама избацивати.

2. О количини метеорске воде.

У колико је било сразмерно лако изнаћи максималну количину кућевне воде, у толико количину метеорске

воде, коју треба каналима одвести. Изналажење те количине вршено јеу разним варошима веома неједнако, а у многим

и погрешно.

И с тога, што су чињене грешке у изналажењу те количине воде, јављале су се тешкоће у Функционисању канала, које су опет приписиване самом систему каналисања и изношене као мане једноставног система

спирања, а губиле су се из вида грешке чињене

| услед нетачно узете количине метеорске воде.

Да би смо могли утврдити количину ме-

| теорске воде, потребно је имати податке за што

већи број година о количини и распореду кише за ону варош, за коју се израђује пројект за каналисање.