Srpski tehnički list — dodatak
__ СТРАНА 14
_ Пре две године; кад је радила једна комисија на програму за повећање водовода, предложено је да се рачуна најмање са просечном количином од 100 до 120 литара дневно
на сваког становника.
Како ће, нема сумње, после 40 и 50 го-
дина потреба за утрошак воде бити већа, него што садања. генерација има потребе да је троши, то би, при израчунавању те коли-
чине, ради израде пројекта за канализацију,
Рад УДРУЖЕЊА
требало узети у рачун већу количину и од |
120 литара.
Али ћу се ја задржати на количини од 120. литара, пошто сматрам да ће, ако се вода разложно буде трошила, толика количина бити довољна за дужи низ година.
То би била дакле просечна дневна потрошња воде на једног становника.
Нама пак треба да знамо максималну количину, која се може употребити за јединицу времена.
Ако просечну дневну количину воде означимо са а, онда максималну количину налазимо на овај начин.
Утрошак је воде преко године сваког дана различит, и с тога у години има увек један дан, кад је утрошак воде највећи.
Прибирањем података о томе утрошку, у разним варошима, утврђено је, да се приближно може узети, да је онога дана када је утрошак највећи, количина утрошене воде = 1, 5 пута просечном дневном утрошку, да-
кле да је = 1, о ад.
5 Година ХИ. ним кућама троши поред воде из водовода и друга вода, нпр. од раније ухваћене кишњице; из бунара; из потока и тд. А исто је тако несумњиво, да у извесним улицама може бити утрошак воде стално већи од просечног утрошка.
С тога се оних: 109) од просечне дневне количине воде може сматрати као стварна максимална количина, која из кућа може доспети за ! сат.
Количина воде, која се у варош доводи, рачуна се према броју становника, а количина воде, коју треба из вароши одвести каналима, рачуна се према површини, са које се вода одводи. С тога, да би смо сазнали укупну количину воде, односно, да би смо сазнали колико ће воде у канале доспети са површине варошке од 1 ћа за 1 секунд, треба да знамо колики
ће број становника бити у вароши после из-
Како је пак и преко дана утрошак воде |
неједнак, то има у сваком дану један сат када |
је утрошак највећи. И тај је утрошак такође оцењен на основу прикупљаних података и нађено је да је тај максималан утрошак за сат онога дана кога је утрошак највећи.
Према томе ће максималан утрошак на сат бити:
1, 5 пута већи од просечног утрошка на сат.
[о а]
24
или приближно:
а тах. = 1 ож=- и 94 које
орлови ој дакле 10%/ од просечног дневног утрошка има се сматрати као максималан утрошак за један сат.
Рачунати, да извесан део од те количине неће доспети у канале, услед просипања, испарења, упијања у земљу и тд. није упутно; јер се исто тако може десити, да се у извес-
весног броја година, као и како су ти становници у погледу јачине насељености распоређени по појединим крајевима варошким.
Ми морамо рачунати да канали, које будемо градили, могу испунити захтеве, које сада утврдимо, још најмање после 40 година.
Према томе треба изнаћи колики ће број становника бити у Београду после после 40 година.
гледа, који је, на основу најновијег пописа, веома лепо саставио, члан удружења нашег, општински архитекта г. Димитрије Леко.
Из тога се прегледа види, да је године 1890. било у Београду 51099 становника; а 1900. године 62326 становника. Значи да је просечан годишњи прираштај 2,19.
Ако рачунамо годишњи прираштај са 2, онда ће после 40 година бити број становника у Београду :
| 9,40 _ ој Ба аб 2 ПАЛО
становника, што можемо заокруглити на 140000 становника.
Према истим подацима од г. Лека, износи површина Београда, без тврђаве и баре, 679,1942 ћа. Од те површине налази се под утрином 174,2465 ћа; према томе насељена површина износи 504,9471 ћа, или, око 505 ћа.
Ако рачунамо да ће се после 40 година насељена површина повећати тако да тада износи око 700 ћа, онда ће бити просечна насељеност око 200 становника на 1 ћа.
Међу тим ће несумњиво бити крајева
Податке за то рачунање узећу из пре-
у МР ТУ а ви а