Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХШ.

Рад УДРУЖЕЊА

СТРАНА 21

упијања, коју и нов цреп, онда кише које су слабије од 6 тит не треба узимати у обзир, јер оне тада неће дати воду за канале. За тај би случај дакле било ф = 0.

Да губитак услед упијања није велики, потврђено је и мерењима вршеним у Лондону, ради изналажења што тачније количине кише, | која у канале доспева.

Тим је мерењима утврђено, да за време слабих киша не доспева ништа у канале. Са јачањем кише расла је количина воде у каналима тако, да је при киши извесне јачине отицало каналима 94,59/) од количине кише, која је пала на исту површину. То је мерење | вршено у крају вароши, који је био јако насељен, са добром калдрмом и великим бројем зграда.

Другом приликом, такође у Лондону, на- | шао је Наууоод, да се од кише, која је падала пет сати са укупном висином од 135 тт (а то је око 7,5 Уа), слило у канале 7,1 С или 94,79 од укупне количине кише.

Ма да изложени резултати показују, да се на рачун упијања не сме много смањивати

количина, која у канале доспева, ипак су на.

рачун тога у разним варошима знатно смањивали ту количину. Да вам наведем неколико примера. | За Бреславу рачунато је ф = 0,33 За Дортмунд кодгорњ.каналаф = 0,67 „ средњих , ф = 0,50 - доњихе (пр — (0,85 |

и према томе је место меродавне количине кише од 25 "|, рачунато са 16,5; 125 И 8,5 "а.

У Лајпцигу ф = 0,50 и тиме је сведена

количина кише на 165 "|. | У Данцигу ф = 0,5 до 0,33 | У Пешти за центар вароши = 0,3

„ предграђа пр == (),15 " дакле, на место 701 рачунати су канали за 21 чи 10 81. За Манхајм ф = 0,68 до 0,33 За Париз, за главне канале ф = 0,33 итд Као што видите, у главноме се креће вредност за ф између |; и +. Да с толиким губитком рачунају, нагнани су пројектанти, поред осталог, још и! тиме, што су тежили, да добију што еконо-

| мичније дименсије за канале и што јевтинију | машинску инсталацију, кад се вода из канала морала црпкама избацивати. |

Ја пак налазим, да је боље смањити ме- | родавну количину кише, па унапред бити | спреман на последице, које могу наступити |

услед јаче кише, него живети у убеђењу, да су узете у обзир најјаче кише, а после ту количину знатно смањивати сачиниоцима, који су више уображени.

У опште изгледа чудновато, да се за један тако важан и тако скуп објект, као што је каналисање вароши, рачуна са сасвим непоузданим и неоправданим сачиниоцима.

И у другим гранама инжењерства рачунамо са тако званим сачиниоцима сигурности и тога ради дајемо појединим конструктивним деловима, па и читавим конструкцијама, у неколико јаче дименсије, него што нам рачун казује. Али при срачунавању меродавне количине воде за канале радило се обрнуто, полазило се од претпоставке, да капацитет канала треба да је већи, па се онда, с помоћу непоузданих којефицијената, тај капацитет смањује од ока.

Сем изложених момената треба имати

још и то на уму, да прибележене висине

' кише дају просечну количину за јединицу

времена, докле у ствари киша пада неједнаком јачином, тако да у извесном интервалу времена пада и јача киша од оне која се као просечна узима.

На послетку као доказ, да се на упијање

не сме много рачунати, поменућу, како је у Лајпцигу стечено искуство, да су се канали,

рачунати за количину кише од 33 "|, показали недовољни и да сада за нове канале рачунају са кишом од 110 а

У Берлину је рачунато, да ће у густо насељеним крајевима доспети у канале 2102 о а у ретко насељеним само 10,6 У а: Међу тим сада за нове канале рачунају са количином од 225 на“

Исто су се тако показали недовољни ка-

| нали и у Чикагу и у Пешти и у другим

варошима.

Из свега изложеног може се закључити, да вредност сачиниоца упијања џ, не сме бити много мања од јединице. Највише што би се могло правдати, то је, да за паркове, утрине и у равницама може бити извесног смањења услед задржавања воде у барицама и неравнинама терена и да према томе вредност за ф може варирати између ф = ! и иајвише Фф -Е 0,80.

Ако би се услед тога нпр. за количину кише од 100 ",, добиле велике дименсије за канале, онда би више оправдано било, да се узме као меродавна количина кише од 80 "а,

па можда и још и мања, него ли да се не-