Srpski tehnički list — dodatak

СТРАНА 29

Рад УДРУЖЕЊА

оправданим сачиниоцима смањује вредност узете количине кише.

Толико о том сачиниоцу упијања.

Дапређем на сачинилац споријег отицања.

Поменуо сам, како је примећено, ау ствари тако и бива, да је време, за које извесна количина кише тече каналом, дуже од времена, за које је киша падала.

С обзиром на ту разлику у времену рачуна се, да ће и количина воде, која за јединицу времена каналом тече, бити мања од количине воде, која за јединицу времена од кише падне. |

То, у опште узевши, може да буде, али не мора увек бити. С тога се данас сматра, да је не умесно и за сачинилац ф узимати једну вредност и одсеком рачунати с њоме за све сливове.

У опште је и утицај споријег отицања прецењиван, као што је прецењиван и утицај упијања. МИ услед тога су по правилу дименсије за споредне канале и у горњим сливовима испадале недовољне, а за канале главне добијане су и сувише велике дименсије. А то показује, да је тај начин рачунања и нерационалан, јер се по њему смањују дименсије код споредних канала, који су и иначе сразмерно јефтини, а неоправдано се повећавају дименсије код главних канала, који су по себи већ скупи.

При оцени вредности сачиниоца ф узиман је однос између времена, за које је киша пала и времена, које је било потребно да сва та количина прође кроз извесан пресек канала, и то од прилике на овај начин:

Кад је за јединицу времена на једнницу површине пала количина кише д, и ако је та киша трајала време (, онда укупна количина кише, која је за то време пала, биће:

О, = о Пе

Да би сва та количина кише прошла кроз доњи пресек канала, у који се она стиче, биће потребно време |, које је, рецимо, веће од |; према томе биће количина воде ф,, која за јединицу времена протиче кроз исти пресек, мања. Укупна количина за време |, који ће проћи кроз поменути пресек ка-

нала, биће:

(02 = О» По:

Ако се узме да је О, = бија да је

(, онда се до-

година ХШ. О ЊЕ Фо === Њ По

Кад ставимо да је количник Ке а

онда ће бити А === ф . Чк .

Као што видите, на тај начин излази, да је оправдано водити рачуна о том споријем отицању, јер збиља после сваке киша можемо приметити, да и кад киша престане, ипак још вода од кише и даље тече олуком или каналом, и то тече за време, које је често два и три пута дуже од времена, за које је киша падала.

У самој ствари пак величина тога сачиниоца зависи од дужине канала, од брзине којом се вода каналом креће, дакле од пада, као и од времена, за које је киша падала.

О томе се можемо уверити на овај начин.

Ако је дужина извесног канала = |, онда кад извесна мања количина воде, у почетку кише, доспе у горњи почетак канала и креће

се брзином у, треба ће јој докле дође до краја канала извесно време ! = „ ако даље

претпоставимо, да се и сва остала вода, која за том долази, креће истом брзином, онда ће и она киша која на послетку падне за исто време стићи на крај канала.

Према томе, кад киша пада за време ђ,

биће време отицања «, = | + - 5

Нпр. ако се вода креће у каналу са средњом брзином у = 0,8 т за секунд, а канал је дугачак 1600 т, онда, кад киша траје 20 минута = 1200 секунада, биће:

== 1200 = = 1200 + 2000 = 3 200 секунада, дакле биће однос марина Ба Бе И ата и И

и онда би била количина, која за јединицу времена тече каналом: Фе ===> (0,375 је:

То значи, да би на крају канала дужине ! требало пресек рачунати за скоро три пут мању количину, него што је количина кише.

Ако је за исту брзину дужина канала 1 = 800 т, онда би се добило