Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХЛ. = – мена, треба за Београд препоручити, не можемо овако унапред рећи. За правилну оцену тога камена, потребно је, да се изврше пробе, а на. начин, као што је то комисија изложила Господину Министру у засебном акту. Тек по ресултату тих проба, биће могуће одредити врсту камена, као и класиФикацију његову. А при класиФиковању треба имати на уму, да најчвршћи материјал у већини случајева није и најбољи за калдрму; врло тврда врста камена обично се под саобраћајем углади и на површини заокругли, те с тога таква калдрма постаје за саобраћај неугодна. У ту врсту камена долазе обично базалти, неки гранити и многе врсте порфира. Далеко су боље у томе погледу мање чврсте врсте камена, где долазе неки порфири, грауваке и угљенасти пешчари. О свему томе најбоље се искуство добија, ако се при испитивању камена не ослонимо само на пробе вршене у лабораторијуму, већ упоредо чинимо покушаје калдрмишући поједине улице живљег саобраћаја и то нарочито оне, које су у нагибу (као улица Милоша Великог од Академије до Лондона), разним материјалом у појединим партијама једно до друго, тако, да све врсте камена буду што је могуће више под истим приликама.

П. 0 врстама калдрме. А. Коловоз.

1. Од свију врста калдрме и данас је још у највећој употреби калдрма од отесаног камена и то на подлози од шљунка.

Према прикупљеним податцима из 97 немачких градова, које броје преко 30000 становника, износи укупна површина улица без тротоара 57 294 497 ша. Од те површине калдрмисано је отесаним каменом на чврстој подлози 4 161596 т.“ или око 72%/ од укупне површине; од тога је само у Берлину око 30/) отесаним каменом на подлози од шљунка 21208 834 т. или око 379; компримованим асфалтом: 2676567 т. или око 489/,, а на сам Берлин долази 279/6; од дрвета: 270 530 та или око 0,59/6. Са осталим врстама калдрме а највише у облику шосеа: 28976567 т.3 или око 5009/, од целокупне површине. Е

За калдрму од тесанога камена ваља имати на уму, да је камење правилно обрађено и

добро међу собом у калдрми спојено, тако, да'

саставци буду што мањи, Обрада камена, треба

ИЗВЕШТАЈ МинистРУ ГРАЂЕВИНА СТРАНА 33

да је таква, да што више одговара паралелепипеду са правим угловима и равним површинама. Величина појединих каменова зависи од каквоће материјала. Професор Дитрих препо-

ручује ове димензије:

ИН за камен са отпорном моћи при притиску од 1200 ка.:10; 22.5; 15 сте „ДАНЕ ара 60. „800 -1200:10: 22.5: 20, 119: 25: 20. ~ Ба и» » 800: (18: 18: 18,

У рајнским варошима и неким суседним још 1886. год. постигнут је и у неколико изведен споразум за увођење једно-образности у величини камена за калдрму. За базалтеи сличне чврсте стене, усвојен је нормалан Формат од 10х 10 х 16 ст. У особеним случајевима, дозвољено је камење величине 12 Х 13 Х х16 као и мање 8х 16х 16.

Делити камење у погледу величине Формата на што мање врста — пробитачно је са економског и финансијског гледишта; јер у колико има мањи број разних Формата у толико се више може очекивати развитак камене индустрије и нижа цена камена.

На цену камена може повољно утицати и поруџбина потребног камена за 2—48 године у напред. А у већини случајева цена камену

| скаче са повећавањем ширине његове; с тога

се препоручује узимати што уже камење, а у улицама са падом, то је и неопходно потребно. Ту се препоручује да ширину камена не треба узети већу од 8 ст; у опште можемо рећи, да од 15 ст не треба никако већу ширину узимати.

Граничне вредности су за дужину и висину 24 односно 18—20 ст; преко ових димензија не треба прелазити.

Редови калдрме да се постављају стално управно на осу улице. На раскрсницама управљати се према саобраћају, тако да и овде редови калдрме леже управно према правцу јачег саобраћаја.

При грађењу калдрме треба камење усађивати у нарочиту подлогу, која испуњава тако звану постељу коловоза. Површина постеље, да има исти облик, који се усвоји за горњу површину калдрме. Дубина постеље удешава се тако, да од горње површине калдрме до дна подлоге има 40—45 ст.

Подлога да буде од крупнијег шљунка или ломљеног камена у слоју 20—25 ст, а преко истог треба разастрти слој оштрог песка у висини 10 ст. У овај слој усађује се камен