Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХИ.

ДАЛМАТИНСКЕ И Т. Д. ЖЕЛЕЗНИЦЕ

СТРАНА 47

носио 1335 путника по километру пута; напротив пут који прелазе прилично је велик, што је доказ да је јачи даљни саобраћај за пословна путовања. Сваки је путник прешао узев у рачун и локални саобраћај, по 46 Кт, прилично велик број који једва да може да се нађе у аустријској железничкој статистици код других железница. |

Најближе су у томе погледу северна железница цара Фердинанда са 45,5 Кт, аустро-

угарско друштво. државних железница (36 Е.

(6.) са 41,2 Ккт и јужна железница са 35,2 Кт, (Ово осетно утиче и на приход — ако се не узму у обзир нешто скупље путничке тарифе; јер сваки путник доноси код босанске железнице по 1,15 круна, ма да се 709 свих путника вози јевтином четвртом класом; код северне железнице цара: Фердинанда износи овај приход по 1,16 круна код 5. Е. О-а по 1,12, а код јужне железнице 1,27 круна. (Саобраћај робе непрестано расте последњих година, од како се отварају нове производне области; а ове ће године вероватно порасти услед добивене везе са изврсним морским пристаништем у Гружу (Дубровнику). Од 1896 до 1902 саобраћај робе је порастао од 290000 + на 1'000000% и од 56 000 000 ет на 145 000'О004Кт. Укупни приход се попео од 4249 000 на 6 655 000 круна. Од укупнога саобраћаја нешто више од половине је унутрашњи саобраћај, трећина је махом извоз сировине, а остатак је увоз и провоз.

" Извезено је, и већим делом на лађе натоварено, прошле године поглавито: дрвене грађе и дрва 160 000 +, руде 30.000 Ћ, гвожђа 60.000 +, дрвеног угља 50000 +, мркога и каменог угља 200 000 +, соли 20000 1. Производи иду већином у Италију, Египат, јужну Арику и т, д. Дуван добро напредује у Херцеговини, тамо се сад гаји у великом размеру и има га у врло добром квалитету те се

нешто прерађује у двема Фабрикама у земљи, |

а нешто извози за египатске Фабрике цигарета (прошле године за 1,5 милијун динара), да се после двострукога путовања преко мора пет пута скупље продаје у Босни као „праве египатске цигарете.“

Величину саобраћаја лакше је предста-

вити бројем бруто-тонских километара, него детаљним бројевима саобраћаја путника и робе, и само је тако могуће поуздано поредити

разне железнице, пошто је код различних | железница и саобраћај како путника тако и

робе веома различан. Налажењем специФичног саобраћаја у бруто-тонама, т. ј. количине терета у путницима, пртљагу, роби и вагонима, без локомотива и тендера, која пада на километар саобраћајне дужине, добива се поуздано мерило, пошто се тада елиминишу различне дужине појединих пруга и различни транспорти.

Укупни саобраћај у бруто-тонама — као што је речено, без локомотиве и тендера износио је прошле године на главној, 268 Кт дугачкој прузи Брод-- Сарајево 803 000 1 на километар саобраћајне дужине, на свима 679 Ккт укупно дугачким пругама износио је просечно 479000 +. Па чак и онај део преко Иван-планине изнео је 500 000 1.

Укупни промет зл првих пет месеца ове године премашио је прошлогодишњи петомесечни промет истога доба за 380, тако да ће километарски промет у бруто-тонама на главној прузи сигурно премашити пун милијун тона на километар.

Из приложенога прегледа види се да узана железница долином Босне по својему раду не заостаје иза нормалних железница, у којих су често повећи делови са двогубим колосеком и при овоме разматрању се човеку и нехотице намеће питање: па где престаје. способност узаних железница и где се појављује потреба за нормалну железницу.

Преглед пренесене количине бруто-тона на километар пута, код неких главних железница (не рачунајући локомотиву и тендер):

злЕ ИМЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ 55 Св: Ма раку Је с Чешка северна железница | а 6 и 6 Беч—Аспанг железница | 79.) О Градац—Кефлах железница | 911 То Кашау—Одерберг железница 641» Југо-северно немачка спојна железница 285 | 15 Швајцарска северо-источна железница 725 1 Здружене швајцарске железнице | 2791 + бо Железница Тунског језера | 81 ЈЕ Олденбуршке државне железнице 559: - 0,5 Мекленбуршке државне железнице | 1101 0, Холандске железнице 1290 1,3 Румунске железнице 3090 0 Босанско херцеговачке држ. железнице у го- | "|| дини 1902. укупно и просечно 763 || 0 Бос. Брод— Сарајево |_269 || О Сарајево— Метковић (Иван-планина) || 177 0 Босанске железнице у 1903. год. по досадањем прираштају промега од 389) (све Босанске железн. укупно) 768 0. Бос. Брод— Сарајево 269 1 Сарајево—Метковић (Иван-планина) | 177 05

Још повољније по босанске узане железнице испада поређење пренесенога корисног