Srpski tehnički list — dodatak

ГОДИНА ХМ.

На овај позив наших колега из Хрватске и Славоније, Управни је Одбор нашега Удружења поздравио Друштво овом телеграфском честитком:

Друштву инжењера и архитекта Загреб.

Данашњу прославу двадесетпетогодишњице почетка рада вашег: Друштва на општем културном напретку, срдачно честитамо, са искреном жељом, да и даље истрајете на том тешком али племенитом раду за општи и народни напредак.

У име „Удружења српских инжењера и архитекта“. ;

Деловођ Председник : Ђинадић с. Рр. Стаменковић с. Р.

На ову се је честитку захвалило „Друштво инжењера и архитекта у Хрватској и Славонији“ овим писмом :

Хастеђ 20. зидепа 1908.

Зјаупоти идгиХепји зтракћ паштга ! аг мекја и Влоотади.

Маса Бгхојаупа сез ка К пазет јибЛејц јако паз је ођтадомаја. Нуашто Мат згдаспо па Бганпзкот Мазети рогдатауц 1 падато зе да сето ! и Бидисе сој цтајатпо рпјате зуо.

5 којеотјајит рогагамот

га одађог Ргедзјеатк : Тај к : Ј. Згатшзамјјем1е 5. г. Ктеком1е 5. г.

По програму прославе 24. октобра у вече био је састанак у гостионици код „Три Гаврана“; сутра дан у 9 часова служба у цркви Св. Катарине; у 10

часова свечана скупштина у дворници општинској; па онда заједнички обед у гостионеци „Империјалу“.

По подне у !',, час знанствена седница у аули ре- |

алне гимназије у доњој вароши. Од 3—95 разгледање здања поштанске управе, који се сада гради и нових резервоара варошког водовода. У 6 часова банкет у малој дворници „Кола“.

26. октобра пре подне друга знанствена седница, а по подне и трећа. За тим прегледање радионице мађарских државних железница и у вече комерс код „Три Гаврана“.

27. октобра су чланови учествовали у излету који је приредила управа локалне железнице Загреб-Самобор. МАШИНОКО - ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК

Нова патентована машина из групе „двотактних машина“ од А. Радовановића, маш. инж. у Цириху. Овај интересантно конструисани мотор са клиповим разводником, који се на ориђиналан начин помоћу спојне полуге регулише, латентован је (кл. 46 бр. 132 380). Патенту су прикључена још 3 разна начина извршења овог система.

Ко се интересује за овај проналазак Србина Радовановића, може видети шематичну скицу из „Извода патената у часопису Удружења Немач. Ин-

Гласници

жињера.“

СТРАНА 71

Радовановић је стекао светског гласа његовим изумом, самосталне конструкције: регулисање вентилних разводника код парних машина.

(2197

ГРАЂЕВИНСКИ ГЛАСНИК

|,25 милијуна квадратних метара нове калдрме у Будапешти. — Од три године на овамо у буџету Угарске престонице скоро никако нема позиције за калдрмисиње улица. Калдрма се забатаљује а због недовољнога одржавања коефицијент абања нагло расте. Саобраћајне потребе становништва не задовољавају се, а велики, густо насељени крајеви Будапештански, кроз које струји прави великоварошки саобраћај, налази се, у погледу калдрме, у тако жалосном стању, да је преко потребно томе помоћи. Право гладовање, којем мора Општина да се подвргне, да би своје тешко финансијско стање поправила, узрок је оваквој ситуацији, која се не може више трпети ни по уверењу грађанства, ни по уверењу самога Општинског Суда, а опет због несрећних финансијских прилика, не може томе да се доскочи. Тиме што се никакво калдрмисање не предузима, годинама већ немају никакве зараге толика индустријска предузећа Будапештанска, која се баве о грађењу материјала за калдрмисање и о грађењу самих друмова. Читава једна грана индустрије, која је некада тако лепо напредовала, нашла се на тај начин без посла: хиљадама радника остало је без хлеба. Невољом нагната, ова се грана одлучила, да ову жалосну ситуацију енергично сузбије. те да на основи једнога програма — за шта у осталом у Будапешти има довољно прецедентних случаја поднесе престоничкој општини понуду, дл иста предузме калдрмисање у великом размеру, плаћајући ануитет, који би износио мањс него што износе досадањи трошкови око одржавања калдрме. По понуди, коју су ту скоро поднела Будапештанска керамична и асфалтна предузећа, а на челу њихову Угарско Асфалтско Удеоничко Друштво, Општинском Суду, имало би се у току од 4 године калдрмисати новом калдрмом од чврста материјала 1,25 милијуна квадратних метара. Колико се овим програмом обухвата, види се из тога, што данас у Будапешти нема више него 0,9 милијуна квадр. метара чврсте калдрме (базалт, гранит, асфалт, керамит и дрво).

У понуди се излаже, како друштва која се баве отим пословама и већ од толико година набављају материјал за варошке улице и баве се о њихову калдрмисању, веома тешко подносе трогодишњи прекид у раду, који је наступио услед финансијских неприлика у којима се престоница налази. (Она би желела да не дође до тога, да због немања посла морадну отпустити извежбане стручне раднике. (С друге стране интерес Општине не допушта, да се због застоја у грађењу улица и упропашћивања калдрме које отуда долази и које се већ увелико опажа, абање које је и иначе прекомерно, још појача, па да и саобраћајне прилике у престоници дођу у критично стање. Поднесена понуда дала би посла и занимања многим предузећима престоничким и знатном броју радника, а с друге би стране и престоница добила могућности, да своје улице за

и аваенх

ни

о –—–