Srpski tehnički list — dodatak

-

ЕН

т. Вл. Тодоровића. Према томе, ја мислим да није лепо, да т. Вл. Тодоровић онако јавно тврди, да сам се ја оградио од сваке дискусије о мојој расправи док се не штампа; бар не би требало да он то каже.

П.

У приступу моје расправе навео сам ово:

„Мене је то питање интересовало, п про„учавајући га, напђох на ту важну и до сала „непознату особину, да су нападна тачка и „неутрална осовина у равни проматраног про„фила лве редипрочне мреже у пнволуцији. „Овакви инволуторни спрегови конструишу се „веома лако и елегантно а за то је потребно, „да су дата само два повољна спрега и цен„тар ипволуције, који, у овоме случају, лежи „у тежишту профила.“

На томе месту рукописа мојега забележио је г. Вл. Тодоровић пиваљком, да је по казивању г. М. Турудића, дипл. инжењера, у науци већ познато било, да су нападне тачке и њихове спрегнуте неутралне осовинсо две реципрочне мреже у инволуцији. Према томе изгледа, да су г. г. Вл. Тодоровић и М. Турудић заједно прегледали и читали мој рукопие.

(0 овој примедби г. М. Турудића нисам хтео да водим рачуна из ових разлога.

На самом предавању, г. Љ. Клерић изјавио је, да до тада није било познато у пауци, да су нападне тачко и њихове неутралне 060вине две реципрочне мреже у инволуцији, дакле, да је то у науди нова ствар. То је чуо и г. М. Турудић, који је на предавању био, а није тада учинио никакве примедбе, него тек после три године, у јануару 1901, па и тада не наводећи ни једно дело којим би то казивање своје потврдио.

Мислио сам тада а мислим и сада, да је г. Љ. Клерић већи зналац и већи ауторптет у механици од т. М. Турудића. Та околност у вези са нсодређеном и завијеном изјавом г. М. Турудића, 608 икаквих ближих података, дала ми је основаног повода, да посумњам у тачност његова мишљења, а у току ове расправе видеће се још боље, да је моје мишљење било тада и правилно и коректно.

Даље, из те белешке на рукопису мојему види се јасно још и то, да г. Вл. Тодоровић и тада, у јануару 1901, није имао својега мишљења, да ли је у науци познато било, да су нападне тачке и њихове неутралне осовине _спрегови две редипрочне мреже у инволуцији и ако је прошло три пуне године од онога

3

времена, када сам ја то први пут изнео у мојем јавном предавању. Тек доцније, у реферату својему, који је могао писати у другој половипи 1902, излази јавно да ми оспори приоритет.

Најкраћи, најчистији и најјаснији пут, да ми г. Вл. Тодоровић оспори приоритет у овоме повлу, био би тај, да именује само једно дело, у којем би та теорема била исказана изречно п прецизно. Пет година је прошло од како сам држао оно моје јавно предавање и тада исказао те инволуторне реципрочне односе, па опет за то г. Вл. Тодоровић није ни до данас успео, да такво дело покаже. Не може га ни показати, јер га нема. Место тога изабрао је други и сувише клизав пут.Лако, у тачци 4 реферата својега изводи познате односе из напрезања праве греде, па онда надовезује овако:

„Кад се узме на ум: инволудија спрег„нутих пречника елипве, веза између поларе „и автиполаре, пола и антипола, или горње „једначине по којима су Хих Уну, УМ „и 5, реципрокне а потенција су количине „ћу ај п пр, онда је јасно, да она важна 060„бина т. ј. да су нападна тачка и неутрална „оса две реципрокне инволуторне мреже у „равни пресека, никако није била досада не„позната. Јер и горње једначине кажу то: да „бу пројекција нападне тачке на један преч „ник елипсе и пресек неутралне осе са истим, „две реципрокне спрегнуте тачке односно цен. „тра а потенција су дужине спрегнутих преч„ника. Па и конструкција. разуме се, сасвим „је аналогна оној, коју је изнео г. Ст. у сл. „10 своје штудије.“

„Ако се дакле ова веза није исказивала „у школским п практичним књигама са гле„дишта пројективне геометрије, онда то још „никако не значи, да она није била позната „и школским и практичним стручњацима. На „против баш и за школу и за праксу врло „је погодно, што се то све ради на овај тако „елементаран начин, преко елипсе лењивости, „који ппмало није неелегантан. Само што све „то или није познато г. Стојановићу или он „није хтео на то ни главе да окрене.“

Пре евега, треба на ово да одговорим г. Вл. 'Годоровићу, да је мени врло добро позната централна елипса а најбољи је доказ за то у томе, што сам ја баш у мојој расправи ту елипсу проматрао и извео њену примену. Шрема томе, да је г. Вл. Тодоровић вамо са обичном пажњом читао моју расправу,

не би дошао у у неприлику, да чини онако

ји

и