Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 20.

профила, те се тако добије назива Профил млса. Збир се преноси као дужина у подесној размери. Што су наближе профили, то су краће стране полигона, и тиме се више приближује профил маса кривој линији, која је управо идеалан 06лик профила маса. При самом графичком преношењу може се поступити двојако: Може се преносити маса из

један полигон, који се

усека на више а маса из насипа на ниже или обр“ нуто. Овај први начин је усвојен. Кад се тако поступи са примером који смо у претходним двема методама израдили добија се профил маса престављен сликом 4.

Овако склопљен профил маса има ове главне особине, које се објашњују самим постанком слике:

1) Део профила у успону с лева на десно преставља маса на расположењу, „за употребу.“ Такви делови се називају линије набавке.

2) Део профила у Паду с лева на десно преставља масе које недостају, које треба насути и стога се може назвати линија употребе.

3) Хоризонтални делови профила показују места где нити недостаје нити претиче масе. —

4) Превоји од успона паду или обрнуто престављају прелаз од усека у насипе или обрнуто.

5) Вертикално растојање двеју тачака у профилу маса показује колико земљишта претиче или недостаје између тих профила.

6) Тангента нагиба дотичног парчета профила према хоризонтали показује колико недостаје или претиче земље на јединицу дужине уздужног профила

на томе месту. 7) Између сваке две тачке,

хоризонтали повученој у профилу маса, изравњава се _ земљиште т.ј. колика је запремина усека толика је и запремина насипа на тој дужи уздужног профила. Зато сваку хориз. праву повучену у профилу маса и можемо звати уравница. А део између пресечних тачака уравнице и профила чини једну транспортну секцију.

Према томе на профилу маса, који смо нацртали, део који се од почетка пење с лева на десно и део који се пење од најниже тачке профила опет с лева на десно јесу: линије набавке; а остала два дела су линије употребе. ајвиша тачка овог профила је прелаз из усека у насип а најнижа је прелаз из насипа у усек. Вертикални размак између почетне и крајне тачке овог полигона показује да недостаје 217 ји5 Т и [! су две уравнице. Дакле од почетка па до пресека 1 уравнице с лолигоном и од крајње тачке полигона до пресека уравнице 11 с полигоном земљиште се изравњава а између уравница претиче каои у досадањим примерима 217 шб. Прва уравница одељује једну секцију за транспорт, а друга уравница другу секцију. Између обеју уравница је трећа секција за доношење са стране.

У 1 секцији бива транспорт с лева на десно. У другој секцији бива транспорт с десна на лево. Први случај је транспорт у напред а други транспорт у назад

које леже на каквој

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист»

_ Тод. ХХ

Просечну даљину транспорта би нашли, кад бисмо одредили тешку линију линије довоза и тешку линију линије употребе, код једне и код друге уравнице, па из размака ових тешких линија и маса усека одредили бисмо на познати начин просечну даљину. Она би у овом случају износила 101. —

Ове смо две уравнице 1 и [ повукли тако да добијемо сличан распоред ономе, који смо имали у претходним двема сликама. Али за сад нисмо испитали: да ли је тај распоред доиста и најрационалнији. То ћемо показати доцније.

Сад још имамо да њем н,ве уравнице, може да добије сасвим други рас-

покажемо како се повлаче

"поред маса. Задржимо при томе уравницу 11. Нову ура-

вницу повуцимо за 800 115 изнад уравнице [ и она сече профил маса у двема тачкама. Кад бисмо распоред и транспорт маса имали да извршимо по овом нацрту, онда бисмо од почетног профила до профила где нова уравница сече профил маса имали да одвеземо на страну 800 ш“, а на делу између друге просечне тачке нове уравнице и пресечне тачке уравнице !! с профилом маса имали бисмо да попунимо из ровова

800 + 217 == 1017 ша. Али би се при томе смањила просечна даљина транспорта. Она би износила

107 та. Које је од овог двога рационалније, цене транспорта, и од цена закупа земљишта за депо и цене земљишта за ров, у коју мора ући и цена копања рова, као и цене транспорта од рова до насипа и од усеха до депоа. При упоређивању шта скупе се дотичне цене уједно па се

зависи од

је рационалније тако добија цена насипања из рова а и цена односа у депо ђ. Ако бисмо замислили већ повучену уравницу дигнуту за 1 ш'" на више но што је, онда бисмо имали да транспортујемо т' 1 мање на даљину између пресечних тачака што кошта рецимо — би имали бисмо да наспемо 1 1" више из рова што кошта -- а и да однесемо један кубни метар више у депо Дакле би разлика уцени износила :

+е— са 2 и

Ако би ова разлика била :> О ма бисмо поми-· цањем уравнице испод М ХМ имали већих трошкова распоред би био нерационалнији. Ако би та разпика пика цена бала <- О ми бисмо имали уштеде. Што значи да би требало са уравницом М КМ силазити све дотле докле већ не будемо могли ништа уштедети докле не бисмо дошли до места на коме је разлика

у цени == 0. То је принцип по коме се помоћу профила маса изналази најрационалнији распоред маса, —- принцип

нивелања маса.

Сад је само стало до тога, се најлакше црта профил маса и како се најлакше упоређују цене. То бива најлакше помоћу шестара и размгрника дакле — графички.

Треба дакле нацртати најпре уздужни профил назмљих радова у подесној размери. Па, ако смо

да се покаже како