Srpski tehnički list — dodatak

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ лист“

ако нису иначе вештачким путем утврђени за стубова, у ком се случају имају сматрати као узидани носачи (сл. 28, и 29).

Висину насипања као и димензије греда треба сматрати да су унапред дати, дакле, може се по уобичајеном начину израчунати максимални моменат од непроменљивог оптерећења по обр.

Ол Ма

Преглазно оптерећење као и начин оптерећења прописани су у свима земљама.

- Прелазно (саобраћајно) оптерећење може се про извести :

1.) шешким колима или једним парним ваљком, када се остатак површине моста једновремено оптерети људском навалом.

2) Људском н'валом како на коловозу тахо п на пешачким стазама (равномерно оптерећење)

За главне мостовске нос'че до 20 мет. распона · тежина точкова даје неповољније оптерећење него ли људска навала. Концетрисани терети узимају се увек за плочу и поцргине носаче,

У следећем је изложена уобичајена метода за од: редбу максималног Мр.

а) Пошто се за један главни носач одреди појединачно оптерећењ> (срав. пример 2.) приступа се одредби неповољног положаја оптшерепења на мос. товском носачу. Остали простор око воза оптерети се људском навалом и напослетку се графијским путем одреди максимални саобраћајни моменат Мр (срав сл. 74) За групе терета (навалу људску и притиске од точкова) које су дуже од мостовског распона, нацрта се верижни полигон, и с лева на десно нумерисане терете треба по реду пренети на једну вертикалну линију. Да би сада одредили највећи моменат Мр, стави се ради пробе носоч испод теротног впака тако, да ордината У између верижног пологона и закључне линије буде максимум, онда је

Мр =Н, Утах

Сума од Мр и Ма овда даје највећи моменат

Мтах који је потребан за одредбу потребног пресека

по-

гвожђа.

6.) Опет се пссле постављања теретног влака остатак моста попуни људском навалом. Одреди се одстојање оне осовине терета од ослонца, за коју се мисли, да ће произвести максимална моменат. Ово се одстојање уноси у рачун као променљиво, будући се построји моментна једначина за ослонач«у реакцију као функцију оне променљиве. Диференцира се једнзачина постројена применом овог израза за плежишну реакцију и на тај се начин изналази тачна вредност променљиве за коју ће моменат бити максимум. Заменом изнађене вредности'у моментној једначини добија се стварна вредност за Мр (срав. прим. 3.)

Пошто се одреди Ме приступа се одредби макси-

нарочитим котвама ·

Малног момента од људске навале, која је равномерно преко целог ребрастог носача подељена, за тим се см=ње притисци точкова за одговарајућу вреоност људске навале испод теретних кола. Ако је нпр. 1 дужина а ђ ширина кола, то ће на сваки точак доћи по

а Б, једна површина од =“ 113 дакле, један одбитак терета

.1 | од 6 ако је 5 навала људска у кгр. см. Одредбу

| неповољног положаја оптерећења најбоље је извршити

аналитичким путем. -

Ако су оба терета Р, и Р, разне величине, то ће под једним од ових терета моменат бити максимум ако дотични терет од носачеве срздине буде толико удаљен, колико и резултанта Е оба терета (срав. сл 42).

Кх=Р, .(г— х)— Р,х

= Р, ЊЕ, с ћ ог __ 219 + Р,] Реакција: Р, !—7у .7 ' г дрена н Јана "= Рфе је = 1

ја

у == 1— у—-к |

Мр=А- — Р,х

Ако су притисци точкова међу собом равни, дакле Р, = Р„ == Р то ће бити (срав. сл. 43),

у 2 Хх == 4 | у ' у ери 5 | 1 1 1 1 Мр=А. — — Р. р=А 2. ЈР Нека је н. пример | == 10: мет, = == 35О0 кор“ Јлог= 22 О > [== 350 см. Онда је Еј 2 Бо ка 73 см 7 2(3500 + 2500) _ ' О 7 ја == 5 = 73 == 424 СМ. 2 427 — 350 == 223 см.

х“ = 1000