Srpski tehnički list — dodatak
И
1
Стр. 20
2. Сводови са чеоним зидовима и насип м између њих. Чеоне зидове ваља довољно јаке саградити да би могли издржати притусак у страну, који производи насип. Сл. 91. показује мрежасту арматуру чеоног зида. Из сл. 92. види се
да су израђена ребра од 40 см. дебљине за укру-
ћивање. Сами су пак зидови армирани као у сл. 9 и имају на своду дебљину од 30 см. а горе се су жавају на 22,50 см. — Ребра испадају унутра за 90 см. и образују целисходно косо укрућење. На овом објекту важно је приметити непосредну везу ограде са чеоним зидовима. Овај је мост укупно дугачак 238 мет. Сви луци и стубови као и обални стубови образују једну заједничку масу, па су ипак зато у чеоним зидовима изнад сваког стуба остављене ди литацијоне фуге.
Сл 94 показује везу чеоног зида са пешачком плочом подупртом консолама. Ове конструктивне делове треба као обично армирати. У слици је нацртана само потребна главна котва.—
5.) Сводови са камерама — ћелијама. Напред је већ речено, да сопствени терет испада врло велики код мостова са велим распонима и већим ширинама коловоза. У сл. 6. показан је распоред ћелија.
Сл. 95 до 97 представљају конструкцију једног друмског моста од 28, 86. м. отвора, чији упра во распон у висини ослонаца износи 26. мет. са 5,20 м. високом стрелом. Јачина у темену износи 60 см а на ослонцу 90 см. — Ширина моста 8 мет. Арматура свода састоји се: на унутарњој своднини скроз из 4 округла гвожђа
12 тт. пречника на уздужни метар; на полеђини: 4. окр. гв. 20пшт. преч у средњој трећини распона и 10. окр. гв. 200тт преч. у крајњим распонским трећинама.
Арматура лукова изнад ћелија види се из сл. 95. Подеоне шипке су скроз 7тт. дебеле. Мост је на једном крају проширен и усљед тога се морала пресавијати и арматура, што се види и. сл 96 —
При изради овога моста моста употребљене су следеће бетонске мешавине:
1, За темеље обалних стубова и крилних зи-
дова 1:11—т7.. 1 део цемента + 3д. базалт — туцаника 3д. базалт песка + 4д. шљунка + 1 д.
песка. 2., За зидове 1:9 т.ј. 1 д. цемента -- 3 д. базалт — туцаника + 3 д. базалт-шљунка + 1 д. шљунка + 1 д. песка
8.) За свод 1:6 т.ј.
1 д. цемента + 2 д. базалт - туцан. + 2 д. базалт-шљунка. 1 д. шљунка + 1д. песка
4., Сводови изнад ћелија 1:8 т..
„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“
Год. ХХ.
Гд. цеменга + 3 д. шљунка + 3д. шљунка
4 1. д. шљунка + 1 д. песка.
5, Мспуна на ослонцима посан-бетон 1: 167.ј. 1 д. цемента 5 д.туцан. 5д. шљунка + Зд. шљунка -- 3 д. песка.
Укупно је употребљено 1800 тз бетона.
Полеђине сводова изнад ћелија превучене су „слојем цемент-малтера 1:4 на 15 см. дебљине. Преко једног премаза са врућим гудроном посут је чист песак и преко овога положена је полога од асфалтног филца, која је само на саставцима излепљенСем овога су и све полеђине чеоних и крилних зидова премазане два пута врућим гудроном.
Један новији армирани мостовски свод представљају сл. 98 до 100—Главни лук има 55 м. чистог отвора са 13. мет. високом стрелом. Јачина у темену 55 см. а на ослонцу 95 см. Главни је свод узидан у јак ослонац од набивеног бетона. Остале појединоста виде се из слика.
Просто а уједно и рационално спајање арматуре потпора са сводном масом показује сл. 101.—
Вредно је поменути и извршење обалног стуба, код кога је арматура свода (окр. гв. 16 тт. пречника) продужена у темељну плочу и ту довољно укотвљена. Овде су израђени од армираног бетона и темељна плоча, ребра и крилни зидови. сл. 102—108.)
Сл.104. Представља конструкцију, код које је главни свод само на средини оптерећен. Једини стубови, који подупиру коловозну плочу, стоје на обалном стубу. Овакви економни облици мостова могу се само онда применити, ако је оптерећење као и тежина конструкције патосне плоче незнатна
ПГ, Прорачун засведених мостова.
Да би за претходни пројекат могли најпре одредити целисходну јачину свода, послужићемо се Толкмитовим обрасцима.:)
== 10 Фо 1 1,4 р= — (044 + 72 |
њ= (се + –
[ој ~
р | н=о5 --- (% + еаЕ
1) Топић, Гешаде , 1. а. Епћуепеп и. а. Вегесћппипр. ое бЊеег Вгвскеп. Превод г. Вл. Тодоровића.
2) Тачнији резултат даје образац:
Со а
В 12 1 н= че | + + ТЈ