Srpski tehnički list — dodatak

Стрл 42.

тем много кориснији и кад је хрђаво земљиште или кад је незнатна конструктивна висина може да игра врло важну улогу. Полеђина свода, код пуних сводних надзидака скроз је равна. Висина стреле као и код Меланових мостова, може према прили кама бити незнатна (до '/;).

Прорачун се врши са претпоставком, да је оптерећење од сопственог и прелазног терета симетрично. Доњи појас у облику параболе понаша се као ланац подупрт на оба своја краја, чији се пресек одређује из хоризонталног напрезања, Горњи хоризонтални појас налази се у овом случају у не напрегнутом стању. За, несиметрично оптерећење конструкције узима се једнострано оптерећење као најопасније и тада ће наступити покретање лука, које се може спречити само укрућивањем целе конструкције. У тој је цељи горњи појас израђен хоризонталио. Вертикалне котве (АпКег), које иду наниже, изложене су истезању и њихов је задатак да спрече издизање ослонца изнад пресечне ивице своднине и унутарње стране обалног стуба.

Сл. 196. представља конструкцију обалног стуба по систему Мбпзесћ једног засведеног моста од 25 м. распона. Појасеви се састоје из по два уједно занитована угаона гвожђа и постављени су паралелно са дотичним сводним површинама. У близини позадне површине обалног стуба утврђени су угаоници са вертикално постављеним [7 гвожђима, која су при дну темеља спојена са двојним [7 гвожђима која су хоризонтално положена. На овај се начин постизава чврста и заједничка веза између сводаи обалног стуба. За разлику од Мелановог система извршена је веза појасева само код ослонаца и у темену. Сам гвоздени склоп, не рачунећи ту утврђење у темену, није нигде међусобно спојен. Арматура (гвоздени склоп) је постављена у одстојању око 50см. дакле ближе но код Мелана и ипак је укупни пресек гвожђа у односу на сводни пр,сек у темену приближно једнак са Мелановим, дакле око 1 до 29. — МИ мешавина бетона је такође једнака са Мелановом и то само до извесне Висине на доњој сводини, која је висина, равна дебљини на темену. За остали се део употребљава мршавији бетон (1:8).

Као пример нека послужи конструкција моста у Висбадену сл. 197 до 201. Распон је 30,05 м. а висина стреле 2,0 м. дакле '/,; део. Ширина моста између ограде је 15,0 м. јачина у темену 40 см. Арматура је у одстојању од 47. см. и састављена је у горњем као и доњем појасу из 2 < 60. 60. 6; вертикална и хоризонтална арматура у обалним стубовима састављена је из 2 См. Р. 18. Појасни угаоници спојени су месобом у темену и са [- профилима са занитованим подвезама.

Мостови по систему УУппзећ извршени ови су:

Друмски мост преко Мештаниза код Егзекиј-

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ,

Год. ХХ.

уаг-а има 6 отвора по 17. м. распона; '/, део стрелу 6. метра ширине и 25 см. дебљине у темену. Коштао је 100000 дин.

Друмски мост преко УМегке поред Ветео57а57-а један отвор од 7.м. распона, дебљина у темену 10 см. коштао је 9000 динара.

Мост у Сарајеву, један отвор од 95,36 м. распона, "|, део стрела, ширина 11,25, дебљина у темену 30 см. и коштао је 55000 дин.

Друмски прелаз код Пожуна, један отвор од 25,60 м. распона, коштао је 50 000 дин,

Нарочиту врсту арматуре показује саграђени друмски мост у Меу-Јегзеу (код Рагегзоп-а (у Америци (сл. 202 и 203'. Горњи и доњи појасеви састављени су из профилисаних шина, које су повијене према луку. — Спој (веза) оба појаса извршен је са вертикалним гвозденим плочама у одстојању по 1,50 метар. За попречно укрућења појединих носача међ собом служи округло гвожђе. Спајање носача са ослоначким стубовима извршено је на сличан начин као и код система Мпизећ.

УП. Лучни мостови са зглобовима

Данас су лучни мостови са зглобовима нешто најмодернији у већ модерном грађењу армираних сводова. У данашње доба су без сумње"подељена мишљења о практичкој примени зглобова. Тако н.пр. французи су у опште противни зглобовима, док међутим немци протежирају системе са зглобовима код засведених мостова нарочито за веће распоне.

Врло мало је извршено сводова са једним или два зглоба, јер они са практичког и теоријског гледишта не пружају никакве нарочите користи наспрам узиданих сводова.!) Најпробитачнији је лук са три зглоба. Овакав је лук постао готово неопходан код већих мостовских распона у погледу добре скеле и за успешно спречавање штетног утицаја температуре. У толико се то боље увиђа, у колико је сопствени терет већи наспрам прелазног. Студије о извршењу и целисходном распореду зглобова не могу се сматрати као завршене. Мертенс заступа мишљење да су за трајност моста зглобови бољи и да фуге код мостова са зглобовима треба испунити пре употребе моста, што се може врло лако извршити код набивених и армираних мостова. Ипак до сада извршени мостови са зглобовима имају отворене и слободне лежеће зглобове.

Преимућство мостова са зглобовима наспрам узиданих сводова (као и код гвоздених и камених мостова) у главноме је следеће:

1) Код лучних мостова са само једним зглобом нема никакве везе у целокупној конструкцији, због чега динамична дејства могу бити од штетног утицаја, Услед смањења потиска појачаће се у опште стабилност обалних стубова, услед чега ћеин фундирање бити јефтиније. Ипак је ова корист незнатна.