Srpski tehnički list — dodatak

Стр. 58.

Хоризонталан носач ојачан је са осам гвоздених полуга пречника 36 мм. Од ових су четири на превоју еластичке линије преведени ка горњој ивици пресека и у стубове до дубине 1,5 м. под доњом ивицом носача. Арматура рогља појачана је са 20 гвожђа пречника 20 мм. од којих су по 10 подједнако утакнути на сталним размацима у стубовима и у горњем носачу.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Год. ХХ.

Ребра хоризонталног носача проведена су до стубова да би се повећала притиснута површина пресека на местима где су моменти испитивани.

ПРЕВЕО Ј. Стефановић РЕД. ПРОФ. универзитета

Прорачунавање Аеропланова.

од Ћ. Ваџтапп-а из 2. 8. У. а. Ј. превео Ј. Ж. Николић.

(Са сликама на Листу 12.)

Због тога, што се данас питање о крмањењу ваздушним лађама у основи у толико може сматрати решеним, у колико ће се даљи развој састојати више у конструктивном но у проналазачком правцу, у ужем смислу узев, па се услед тога може у напред у извесним границама извести закључак, шта ће будућност донети, због тога се често тврди, како будућност не припада ваздушној лађи већ машини за летење — аероплану.

У неколико се ово тврђење може тиме објаснити, што теорије о машинама за летење управо још нема, те се из данашњих почетака у развитку истих још не може да закључи, шта се на томе пољу може постићи, док ствар са ваздушном лађом, као што видесмо, обрнуто стоји. Због тога се још многи надају изненађењима, са којима се није могло рачунати, а која би нам под извесним околностима на један мах донела и неслућено решење и неочекиване успехе на томе пољу.

Обично се при томе указује на птичији лет, коме је свакако сразмерно мали потрошак у раду потребан, и који би нам требао служити као пример за решење овога задатка. На супрот томе, пре свега, мораћемо утврдити, да сравњење са ваздушном лађом не иде у прилог машини за летење. Ваздушна се лађа састоји из једног тела, које плови у ваздуху и терета које оно носи и преноси с места на место, тако да је једино за кретање у напред потребан известан рад, коме је задатак, да савлада ваздушни отпор. На против, машини за летење, којој недостаје тело, које би је пловећи носило, потребан је не само рад за кретање у напред, већ и за то, да терете издигне у вис и да их одржи, да у ваздуху лебде.

До душе, тачно. узев, за држање једног тела у једној одређеној непроменљивој висини јасно је, да никакав рад није потребан, него дејство сила;

јер, докле год тело остане у истој висини, њему нити се какав рад додаје нити се од њега какав рад добија: његов потенцијал у односу на земљу остаје исти. Мора само на ма који начин на њега да дејствује нека сила, која одговара величини ње-

гове тежине а супротног је правца правцу теже. Ну, без помоћи каквог чврстог ослонца такво дејство сила је практички непзводљиво без употребе одговарајућег рада. Аналогије за.ово налазимо на свима пољима: загрејаност (температура) некога тела може се само тако одржати на истој висини, ако се телу непрестано доводи иста толика количина топлоте, колико тело зрачењем губи, а да се при томе не повећава његова топлотна количина.

Ако то тело обвијемо каквим рђавим топлотним спроводником, онда тај случај одговара употреби чврстог ослонца за лебдење каквог тела у ваздуху.

Замислимо, да се, помоћу каквих било направа, од неког тела, које лебди у ваздуху, произвољне масе бацају на ниже у правцу теже, онда се свакако може постићи, да притисак, који даје убрзање тим масама, које бацамо на ниже, буде раван тежини тела, за које хоћемо да лебди у ваздуху. Тело би тада све дотле остало на истом месту у ваздуху, докле год би тај притисак за убрзање дејствовао на супрот тежини. =ла. Чим би тај притисак за убрзање престао, тело, које треба да лебди, почело би да пада. Цео тај чин би дакле морао без прекида да се одиграва. На место појединих маса долази млаз маса, који постојано од тела које лебди отиче на ниже ка земљи и коме згодне направе дају убрзање. За ово стално убрзавање потребан је извесан рад.

У начелу, за овај сечин могу употребити произвољне масе, али је најпростије, ако се употреби сам ваздух, у коме тело лебди.