Srpski tehnički list — dodatak

19 —

га излишним трошковима и раду.

Да поставимо, најзад, и то питање, шта би то било код г. Блехе, што би му дало преимућство да му Академија посао уступи и претпостави га осталим предузимачима2 Чиме је то г. Блеха импоновао Краљ. Српској Академији да му уступа посао по цени скупљој са преко 100 хиљада динара, но што је морала2

Матеја Блеха је зацело велика и мат«-

ријално јака предузимачка фирма, која је ка- | ко смо чули, имала, а ваљдаи има, великих

послова у Аустро-Угарској. Но и при свем том наше је најдубље уверење да су наши предузимачи, познајући много боље домаће прилике и људе, у стању по повољнијој цени

солидношћу и за краће време и за нижу це ну. Дакле, није довољно само велика фирма

као преимућство, потребно је што непосред- |

није што би било претежно Колико нам је познато г. Блеха је и при првој лицитацији за израду Дома Академије,

понуду. (Жалимо што немамо тачне цифре свих тадањих понуђача). Шегова је понуда тада била најскупља. И ако је, ако се не варамо, и тада учествовало осам предузимача, као и сада. Он је и тада био једини

од страних предузимача. /Љегова је понуда | била скупља од садатње за преко стотину |

и педесет хиљада динара, и ако је посао био мањи за око 200000 данера; његова је понуда била скупља од најниже понуде доредузимача око 500.000 динара. "Сада је г. Блеха дао понуду, и ако има "нових послова око 200.000 динара, нижу за 150.000 динара, што значи, кад се узму и нови послови од 200.000 динара, да је његова понуда сада јефтинија од понуде на првој лицитацији за суму од 350.000 динара. Другим речима речено, ако је прва понуда била на рачунској основи, његова би садашња понуда била скупља од прве за 350.000 динара, и износила би суму 1.740.000 динара. Ако је прва понуда тачна, онда је ова садашња неисправна и обрнуто. Да се јави толика разлика између понуда, требале су све околности да се стеку у правцу појефтињавања док је у ствари обрнуто. И док су све понуде осталих предузимача доследне и хармонују са понудама даним на првој лицитацији, само што показују тенденцију поскупљивања, што и одговора стварпоме стању ствари, дотле г. Блеха својом нонудом показује несравњену супротност.

имајући много мању режију, , имати и мате- | ријал и радну снагу и свршити посао са истом |

Откуда је овог — Држимо отуда што су г. Блехи биле прилике и људи мање познати но сада.

Е, па је ли ово могло импоновати и је ли то тб што би давало јемства да ће г. Блеха најсолидније и најбржепосао извршити2 Да ли се овим поуздано утврдило да г. Блеха довољно познаје прилике. и да ћеих моћи за посао искористити Да ли овај факат констатује поузданост и сигурност у овога предузимача 2

Ми мислимо да не.“

је ли та сигурност нађена у томе, што је г. Блеха поднео Академији на увиђај фогографије извршених зградаг Ни ту држимо

да не. Јер то би имало само тада вредности

да је г. Блеха изложио и цене по којима су ти објекти рађени и јединачне цене тих послова. је ли та сигурност нађена у доказивању г. Блеха да ће он посао најсолидније извести и како му га с тога треба уступитиг Ни ту не. Да није г. Блеха имао каквих особитих

предпрошле године, суделовао и дао своју | заслуга за Академију, Србију и Српство, које

би му створиле преимућство и чиниле га заслужнимг То не знамо.

Е, па кад не налазимо пресудно важне мотиве који би диктовали Академији одбијање наших предузимача, а фаворизирање г. Блехе, нити факата који би истицали поу: зданост и солидност г. Блехе над нашим предузимачима, онда нам одлука Академије остаје и даље загонетка.

Та загонетка је још већа, што је, уз глас о Академијиној одлуци, ишао и полуглас како је Академија такву одлуку донела с тога, што нема довољно новаца за довршење зграде, што јој недостаје извесна сума, па је са г. Блехом утврдила известан аранжман и о финансирању. Овоме у прилог ишло би демонстрирање и опкладе већ на три дана по лицитацији, дакле далеко пре одлуке Академи јине, извесних лица, да ће се посао уступити г. Блехи, а која се појава иначе не би могла ни схватити. Али ми држимо даје и ово немогуће, (ма да би г. Блехи као п.председнику Управног Одбора Ческе Банке стварало преимућство и загонетка би била делом решена) но да глас о немању новаца и финансиском аранжману иде ради подупирања слабо документоване одлуке Академијине.

јер кад би то био случај, одмах би се само од себе истакло питање: кад је та погодба закљученаг је ли пре лицитацијег Ако је тако, зашто су звати на лицитацију остали предузимачи, и људи излагани трошковима,