Srpski tehnički list

БРОЈ 5. 0 ЗГРАДАМА ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ аи _____СТРАНА 79. __ ју а виНА ПРИХОД (У РУБЉАМА) РАСХОД (У РУБЉАМА) | довитАК (У РУБЉАМА)

Железница Цу Е = Пе Е 3 јао иу || ЈИ Ара штит Уа

Х Њ ма : о | укупно НА кла. укупно ПА кл. ај УпуЧЕо | и пе —– === — == – не ј – НЕ а 5 Рјашко-вјавемска · • · · • · • •+ | б87,о 8861328 5620 | 8054828 4445, | т9 . 807 000 174,6 | 20,9 Ростовеко-владикавкаска + + + • 966,5 4670 279 48821 | 3055598 8161,5 65,4 1614 686 1.670,6 94,6 0. Петроградско-варшавска • • . • || 1305,» 12741 828 97622 "721 281 5918,5 60,5 5026 007 88492 | 39,5 Тамбовско-козловска • • + • + • •' 78, || 789252 10 886,2 495 181 6002,5 55, 954 071 4888, | 44 Уралска. (Дртавпа железница) · • | 1079, 5194 605 4811,6 8282 586 2994,» 62,» 1962 069 18174 87,» Фастовска + + 46046 +. • ај 858,1 9.027 0438 8 289,6 148 818 # ПБ | 496 1478 695 4178,7 50,4 Харковско-пиколајевска. (Држ. жел.)| 11276 | 9020 524 %999,8 || 4702 224 4170 52,1 4818 800 8829,; 4Л, Царскоседека с + + + + + + + • 26,7 || 579542 | 21705,7 881594 |12416,6 | 57,2 248 018 99801 | 45,8 Шујско-Иваново-винешемска 188,4 1145 841 6729,3 505 181 29709,3 | 441 640 210 8960,о | 55,•

0 ЗГРАДАМА ЗА 0050857 ПАСТАВУ

По предавању архитекте Хинтрегара.

(Са сликама на листу 1Х.)

Међу разноврсним радовима, које у нас морају да врше окружни и општински инжењери, долази, често као главан рад, грађење планова за основне школе.

При свем том, што постоје и у нас правила о грађењу основних школа, зависи у млогоме од самог пројектанта, да ли ће пројектована зграда одговорити захтевима педагошким, хигијенским, техничким, финансиским и естетичним.

Сваки лројектант треба да има увек на уму, да гради зграду у којој ће проводити већи део дана (а негде и целу ноћ) деца у оном добу, кад и најмања не пажња у ма ком погдеду па дакле и у погледу саме зграде, може хрђаво утицати на телесни развитак њихов.

С тога, да би олакшали рад пројектантима школских зграда, ивлосимо податке о тим зградама из рааних држава Европе, а према предавању, архитекте Хинтрегера, држаном прошле и ове годинеу Удружењу Аустриских Инжењера п Архитекта, ')

|. Школске зграде у Швајцарској.

Швајцарска је са својих школа чувена у сваком погледу.

Она броји до 285000 становника а има 7000 основних школа, са 834000 ђака и 8400 учитеља.

Годишње, само на основну наставу, Швајцарска издаје 4 милиона динара. Основна настава је обавевна и безплатна.

Општине се, под државним надзором, старају за наставу.

Готово у свима кантонима врши врховни надзор над школама директор или саветник школски, за тим срески инспектор школа, а у појединим местима школски одбор.

Уз основне школе иду и тако зване поФторне школе, па према томе је и време учења у школама различно

" Ууосћепвећт. Фев бабу. Ји. п Агсћ, Уег. М.8 19 1889 пи ХК. 15 и 16 1890,

•#

у развим кантонима. У некима учи се од 6. до 15, тодине, у другима од 6—18; у највише пак од 7—15.

У већим варошима Швајцарске, подигнуте су многе школске зграде са 10. до 40 учионица. „Међу тим у новије доба пз санитарних обзира, закључено је да се подижу мање зграде сл 6 до највише 12 учпоница.

Док су у већим местима зграде зидане од цигле пли камена, дотле је већи део сеоских школских зграда саграђен од дрвета илп бондрука.

Зграде су већином на два или три спрата. О тога, је особита пажња обраћена на степенице и ходнике, како би излажење п улажење ђака што лакше било и како би се при хрђавом времену имала деца где слободно кретати, Ходници су широки често до 51.

У новим приватним школама у Базелу, рачуна се на сваког ђака 0,7 та површине ходника, тако да је штрина споредних ходника Зи а главних 4 т,

Уз сваку шкоду има игралиште или гимнастика. Као правило важи да у једној учионици не буде више од 50 ђака,

Као макеимална мера за површину учпонице важи да просечно дође 1,2 т“ и 3» ш“ ча једног ђака.

Осветлење учионице такође је важна чињеница за, здравље ученика.

Од 219 учионица, које су 1883 године биле изложене у Цириху на изложби, 72 имале су осветлење са три стране, 82 са две страпе и 65 са једне стране, —

Као правило важи, да ученик добија светлост с леве стране, и са леђа, докле се светлост:е' десна и са лица, не дозвољава,

Учнонице осветљене са трп стране истина дају доста светлости, али ни са једне стране не добија се јасна, већ тако рећи збуњена светлост; сем тога је у таквим учионицама и правилан распоред клупа готово не могућ,

При постављању прозора на више страна, треба, главна светлост да долази са дуже стране учионице, а остали прозори да служе за ветрење соба.