Srpski tehnički list
МР
ГР либи НГ- Кин,
ОТРАНА 84,
АПЛИКАЦИЈА ХИДРОМЕХАНИКЕ КОД МОСТОВА Број 5. 8 8, и Ми Ми у де ћу – ћ (а ЕР Ене рт њЕ ИЛИ Израчунавање висине успора код мостова. — (Ово 2) А 20 А израчунавање оснива се на познатом ставу Бернушља, да | 02 1 1 се реципрочна зависност дубљина реке између два про- у = Ре [ ве ин Фила при перманетном кретању воде може изразити, џ 0
односом :
па ћ и
у 20 Ри 15 20 ( ) где 9 ит значе брзину воде у тачкама, посматраних профила а 7 и ћ, одговарајуће дубљине реке у тим проФилима, Ако означимо даље, са
6 количину воде коју река спроводи у тренутку излива,
Т, шприну реке у тренутку излива пре зања моста,
(, сужену шприну реке која је остала за протицање воде после подизања моста, другим речима, суму свију отвора између речних и обалних стубова.
ћ, средњу дубљину реке у тренутку излива.
У висину успора т. ј. разлику у ниво-у реке испред речних стубова и испод сводова или носача моста,
и, коефицијенат контракције.
Аб, површину првобитног несуженог корита,
4. површину суженог речног корита, онда добијамо из релације под (1) '
Поди
2: фо“ - Ур а А 2 о 22 Ба ћу — , није очевидно ништа друго но тражена висина
успора 7.
_ Како сваки инжењер при пројектовању моста мора поставити тај критерирум да отвори моста морају за исто време пропустити исту онолику количину воде, коју је река и пре подизања истога, спроводила, то је јасно, да мора бити:
д=>.Ан 0 = % А одавде добијамо непозпате количине :
0 9
И И Ви
Заменимо ове вредности у једнач. (2) добијамо висину успора У:
Како је код нас А=ићи А == 1 (1 + У) то се добија иајзад тражена висина успора,
Уж = (),054 (> Е = | (8)
(и 1 ћ): 1Р (# + У):
Ово је једначина трећег степена по Ун исту решавамо сукцесивном апроксимацијом на овај начин: прво, ставићемо у другом члану ове једначине У — оп 40бићемо прву апроксимативну вредност У,; затим ћемо ову вредност У, ставити у другом члану на место Уп добићемо предност У, ит, Д. док не добијемо две вредности Уц- и Уч које се незнатно једна од друге раз-
ликују и тада је тражена вредност Ул.
54 Вредност контракционог косфицијента и по Готеју, Да би се предњи образац (3) могао аплицирати за израчунавање успора код мостова, треба да узмемо:
и == 0,9 када су речни стубови завршени оштрим углом. о ани 8 > полукрузима, == Ова тен па па 4 " правоугаоно. и == 0бло « _ „ распони мали и почетци сводова до-
циру у воду | По свој прилици коефицијенат контракције не зависи једино од облика стубова но се у неколико мења
и према односу -р за мање мостове са једним отвором
на потоцима и речицама треба при одређивању овог косфицијента бити много обазривији но иначе и ми смо мишљења даће у таквим приликама бити по најбоље, да се узме џи = 0,70.
Пример, — Једна река има средњу ширину у тренутку излива 100 т. Средња дубљпна износи 3,5 11; брзина. воде 1, т. На овој реци хоћемо да подигнемо мост са шест отвора. Сваки је речни стуб дебео 3, 1; а дно корита речног састоји се из крупних одпадака шкриљасте стене. (Види сад. 1.) Џита се, колики ће успор испред моста бити, када исти буде саграђен, и према томе колика ће брзина воде испод моста бити и хоће
Сл. ли земљиште речног корита бити довољно чврето те да се навали воде одупре, како га иста неби изрила и испрала >
Стубови су пројектовани са оштрим углом. Решење. Сада је 1, == 100 та; + = 2,5 т; почем
су стубови завршени оштрим углом, то ваља таблице по Тотеј-у узети и = 0,95.
Како имамо пет речних стубова, од којих је сваки дебео 25 т, то ови стубови заузимају 5 х 2» = 12, Кур. метара од првобитног речног корита. Простор, који остаје на расположењу ва протицање реке испод моста, износи дакле: # = 100 — 12 = „87,5
из горње
Даље је: 0 = 5 .ђ.о9 = 100 Х 25Хх 12= = 300 куб. метара у 1 секунди. Када ставимо одговарајуће вредности у једаачини (8) добијамо ; у | 800" [ 1 1 у == 0,051 = у ара ЊЕ 25" [ба Ж 87, Х 100 (14 уђ]
# Из овога ће увидети наши читаоци погрешност образца на стр. 221, „Ипжењера« од г. Мише Марковића, Антић
48 х
|