Srpski tehnički list

БРОЈ 9.

НАСТАВНИ ПДАН ВАНАТЛИЈСКЕ ШКОЛЕ

т СТРАНА 147.

НАСТАВНИ ПЛАН ЗАНАТЛИЈОКЕ ШКОЛЕ ПРИ УПРАВИ ВОЈНО-ТЕХНИЧКИХ ЗАВОДА У КРАГУЈЕВЦУ.

Наставни план ва занатлијске школе при управи војено тех. завода, оснива се на овом начелном правилу :

Ђак занатлијске школе треба у школи да насигурно стекне толико знања, а у раднонпци толике практичке спреме, колико је сваком занатлији према данашњем развитку европске индустрије и општег саобраћаја потребно.

Ту долази у првом реду: вичност у правилној употреби српског језика и рачуна, за тим ваљана спрема у познавању оних природних сила, и оних природних производа, који налазе употребу у занатима по у домаћем животу ; даље довољна спрема у занатлијском књиговодству и у најобичнијим трговачким и саобраћајним манипулацијама. Даље, способност у верном и тачном цртању занаљдијско техничких предмета, као и она знања математике, географије и историје, која су занатлији потребна у својој радњи и у јавном животу,

Ђак занатлијске школе ваља да је довољно упућен, да буде у стању, да на горе назначеном темељу сам продужи и усаврши своје васпитање.

Ђак занатлијске школе ваља да је свом душом навикнут на разаожну и уредну делателност, како би се могао у свом доцнијем позиву показати као мислећи, смотрен и практичан раденик, Сврх тога ваља у ђаву занатлијске школе будити и изобравити ум, којим ће да схвата и да поштује оно што је добро и естетично.

Оклапање детаљног распореда предмета занатл. школе при управи војно-техничких завода извршено је с погледом на ону методу наставе, чија су најважнија начела ова: |

1. Настава ваља да је практична, т.ј. она има да се ограничи на такав садржај својих предмета, из кога ће будући занатлија моћи запста да црпи какву корист; поједине тачке наставних предмета ваља да су тако уређене, да је могуће сваком лекцијом у предавању све више приближити се том практичном циљу. Практичност наставе захтеваће дакле: целисходно спајање школских предавања са радом у радионици ; она захтева везивање нужног апстрактног садржаја предмета са конкретним случајевима практичког живота. Према овоме имаће и наставници у виду, да, при избору упражнења п задатака нарочито узму у обзир специфичну потребу сваког појединог од својих ученика.

2. Настава ваља да је темељна. Тиме није намера, препоручивати ону темељитост која (као у нашим ередњим школама) у високо компликованим дедукцијама 8аборавља сваки практични циљ предавања, него тиме се наглашује да предавања не буду површна, треба дакле да су предавања гпојена са нужним стрплењем наставниковим и са непопустљивом вољом, да се језгро предмета што чешће повторава и у ђаку утврди. Намерава ли се дакле, да се наставом добије истинска корпст за

„живот, то је нужно да се предавањем постигну: јасни

и разбистрени појмови, чврсто и трајашно знање, а у ручној спреми што савршенију умешност.

8. Настава ваља да је схватљива и поступна. Према овоме имаће се у виду разнодика предходна спрема и разнолика способност ђака, као и сразмерно кратко време за које ваља да сви ђаци занатлијске школе постигну подједнаке и што боље резудтате; а то се да постићи, само трудом наставпика око тога, да предавања буду Добрим примерима брижљиво објашњена, прелази са лакшер на тежи део буду схватљиви и да буду обрађена у заједничком споразуму наставника,

Према горе наведеном чињена је подела занатлијске школе на 2 одељка.

|. Одељак: шегртска школа са трогодишњим течајем и овим предметима,

1 Орпски језик, 2. Географија са историјом, 8. Нацка о природи, %. Рачун, 5. Геометрија, 6. Физика, 7. Хемија, 8. Познавање материјала, 9. Познавање “лата, 10. Основи нацртне геометрије, 11 ' Цртање слободноручно, 12. Цртање са шестаром, 18. Краснопис, 14. Телесно веџбање.

П. Одељак: кадфенска школа са двогодишњим течајем и овим предметима.

1. Познавања из ниже математике. 1. Основи на“ цртне геометрије, сенчања и перспективе. 3. Основи тежничке метанике. 4. Тељнологија. 5. Наџка о конст;укцијама. 6. Занатл. књиговодство. 7. Основи опште економије' 8. Отручно цртање. 9. Краснотив. 10. Телесно веџбање.

Српски језик.

Задатак предавања српског језика јесте:

1. Да се ђак оспособи да буде у стању да схвата популарна предавања и популарна дела техничког и занатлиског садржаја и тиме да му је дата могућност да и као самоук своја знања усаврши.

9. Да ђак стекне способности у коректном и лаком састављању оних писмених радова, који се односе на обрт занатлијске радње,

8. Да ђак позна најбоље производе народне литературе. Шрема томе дели се предавање на:

1. Читање п тумачење примерних дела;

2. Граматичка упражнења ;

3. Упражнења у стилистици и кореспонденцији,

Географија са Историјом,

Главни део овог предмета јесте географско и историјеко описивање балканског полуострова. У осталом, ваља поред физичког описивања осталих држава, предавати и кратку историју оних народа који у тим државама, живе.

Шри томе ваља задовољити се тиме, да се износе поједини владари, најважније детаље њихових радова, а за тим обраћати шакњу и на оне моменте, који су били судбоносни за културно развиће тих народа,

Природна историја

Циљ предавања природне историје је: да се ученици упознају са саставом, животом п својствима најважнијих продуката природе, и тиме да се млађи ђаци спреме за доцнија предавања технологије у занатлијској школи.

Садржај ваља да је овај:

1. Описивање најважнијих минерала,

2. Описивање дрвећа, које се дрво употребљује у техници п занатима, (спољни изглед стабла, лишће итд.)

8. Описивање разнородне ране,

4. Ботаничко описивање кудеље и лана, начин њиховог сађева ит. дД.

5, Најважније отровне биљке земаљске,

6. Описавање начина обделавања земље.

7. Описивање начина гајења шума,

21,