Srpski tehnički list
СТРАНА 165.
БРОЈ 10. СНИМАЊЕ ТЕРЕНА СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И ОСА ТАХКОМЕТРОМ 5 1 по 885 динара · · · · > + + 1,50 ДИН. 1 + по 190 динара · · · · 17,12 дин, 6 плочица по 1,76 Ке = 10,56 Ка; 8318 јексера по 0,385 Ке = 120,50 Ко; 1 6 по 190 динара == · · · · · 301, 1 + по 300 динара • ер Ае 42 јексера по 0,385 Ке = 16,17 Ка; 57,9: полагање колосека по 1Д. 57,9! ,„ 1 6 по 800 динара = · > · • ВИ
Полагање колосека по 1,00 динар 7,75 , Свега на дужину од 7,751. 136,02,
дакле 1 т колосека · · · ПС ВБ
додатак због већег броја плочица
и јексера у кривинама · · • Овега · •
4670 ша колосека коштају дакле
05 ' 18,00 дин. 84060. дин. УП 16 простиг скретања. 1 скретање кошта:
скретница · · · · • • · · · · 600,00 дин. жабица — срце — · · · · 200,00, полагање 200. · • · 10000,
специјални прагови 6 та по 60 д. 860,00 109,02 1: шина по Ко = 3 270,6 Ке, 1 5 по 190 динара · · · ба10о , 2 контра-шине по 3,0 ш= 6,80
з
по 80 Ке == 204 Ке ; 1 по 190 д. 88,76. , 16 пари подвезица по 12,01 Ко =
192,16 Ке, 1 1 по 190 динара 36,51, 64 завртња, по 0,56 Ке = 85,8, Ко;
1 6 по 385 динара • · - · + · · 12800» 58 плочице по 1,76 Ке = 98,28 Ко:
Једна скретница, кошта, свега 2080%6 ,
16 скретница дакле · - · то 98 287,00. дин, МИШ 22 окретнице, 4,80 та у преч-
нику, по 5000 динара · · · · · · • ТХ. 8 ваге за мерење вагона по 6600 д, Х. Грађење путова, 20000 ш" по ХЕГ. 10 магацина, свега. 17 600 1
озидане површине по 120 динара · 211200000 ,„ ХИ. зграда за управу на два спрата,
110 00000, 19800,00, 80 000,00,
од тврдог материјала, 465 та“ по 150 дин, 6975000 ,„ ХИ. Две стражаре по 50 т = Е
== 100 та“ по 75 динара пе ал 750000 , ХТУ. Дреена ограда, 1220 т по 9д. 109:000 ,„
(ва ова постројења коштала би дакле 8944 684.00,
Међу тим за прво време није потребно, да се цела станица и свих 10 магацина саграде; свакако ће бити довољно ако се само три така магашшна и то ~ П, Ју и У и само онолико колосека, колпко је пајнужније. Један део антрпотске станице извршен је већ:лане, а ове године подигло је дунавско паробродско друштво половину магацина А ЈУ, тако да ће се за прво време моћи ва 1500000 динара изаћи на крај.
М. Марковић.
ОПИМАЊЕ ТЕРЕНА НА ОСНОВУ ТАХЕОМЕТРИЈЕ СА ОБИЧНИМ ИНСТРУМЕНТИМА И СА ТАХЕОМЕТРОМ.
(Са сликама па листу ХХХП), Пише Е. Надлер, инспектор железничке ДИРЕКЦИЈЕ.
(ПродужЕњЕ)
П. ОДЕОБАВЊ Аг Рта Доју шољу. Потребно особље,
Од циља, ради којег се терен снима, зависиће број особља, који је за снимање потребан.
да мала снимања, код којих ће се можда само не. ких 100 тачака снимити, биће довољан п један ичжењер, који ће у исто доба и са инструментом радити сам потребне белешке у књижице заводити и Фигуранта са летвом упућивати где треба.
За већа снимања, као н. пр. при трасирању дугачких друмова или железница биће корисније, ако се рад подели, и око једног инструмента три инжењера наместе.
Инжењер коме је руковођење целог рада поверено, сачиниће нужне скице, упућива Фигуранте и показује им оне тачке, на које треба са летвом да стану.
Други инжењер ради са инструментом, а трећи заводи белешке у књижицу.
Чим се други и трећи инжењер потпуно извежбају |
у раду са инструментом, као и у читању свију података, то се они могу од времена на време мењати.
Осем тога су нужна још два Фигуранта, али је по некад, нарочито у брдовитом земљишту, корисно, да се ради са три Фигуранта, јер се тим начином не дангуби много при намештању летава. :
Поред оних што носе детве, нужна су још двараденика, који преносе инструменат са једне станице на другу, који уклањају сметње у визирању и који спремају коље за полигоналне тачке, због чега треба да имају и
једну сикиру.
Обележавање полигона.
Пре но што се отпочне трасирање каквог пута илп какве железнице. нужно је да се одреди општи правац трасе, т. ј. пре свега, морају бити назначена она места, која траса треба да додирује. Исто тако треба да су одређени и макспмални падови као и најмањи полупречници. На основу таког програма предузима се ва тим нужно испитивање, ради изналажења најповољнијег положаја трасе. Тога ради треба предео пропутовати, да би могли оценити, које су долине или обале најподесније за полалање трасе, односно где треба да буде прелаз трасе од једне обале на другу.
Тако добивени податци елужиће нам, да приближно положај трасе определимо. |
У оним случајевима пак, у којима ни најпскуснији инжењер не би био у стању да приближан положај трасе одреди одма прп првом путовању, као н, пр. при пењању на големе висине, или у здраво широким таласастим дољама у којим се случајевима чешће - показује потреба, да се подробнија испитивања предузимају. Та испитивања састоје се поглавито у томе, да се у таким, не извесним, партијама пре детаљног снимања, сними само један полигон у правцу куда ће од прилике трава пролазити; затим се нацрта уздужни профил овог полигона, и у исти ппвелета од прилике повуче,
Тим поступком уверићемо се, да ли изабрати полигон лежи од прилике у оном правцу, у ком треба траса да буде, или да ли ће и где бити измене нужне.
По свршетку обилажења и предходног испитивања, пошто нам дакле буде повнат положај трасе на целој ду-