Srpski tehnički list

БРОЈ 2.

зидови служе само за пролав пешака, онда се могу покрити плочама од 1015 ст дебљине. Плоче 37 покривање обалних зидова у пристаништима морају бнти бар 80 ст дебеле.

Кад су обални зидови здраво дебели, опда се могу за круну употребити дужњаци п везачи, иначе само везачи,

Обалдне зидове треба увек градити са хидрауличним малтером.

5. 4. Маслон. Наслон или ограда прави се или од камена или гвожђа, који су 15—20 ст у камене плоче усађени.

У сл. 27. назначени су неки извршени обални зидови.

Ж. Обезбеђење дна речног.

Разни начини утврђења речног дна. Разноврсност земљишта проузрокује неправилности на дну реке; да бп томе стали на пут, може се дно на овај начин утврдити. Џри малим потоцима, нарочито у пропустима, довољна је обично, 80 ст јака калдрма. Да би подлокавање предупредили, могу се конструјпсати попречни зидови (зидани прагови) сл. 96. Ови попречни прагови могу се п без калдрме на дну реке постројити, ако је нужно, да се само неправилност пада предупреди (ел 37).

Ови зидови могу се утврдити и шиповима (сл. 88.).

Сл. 89. показује конструкцију калдрме са дрвеним праговима и шиповима: а и Фашине могу се с коришћу употребити. За попуњавање рупчага на дну употребљују се тонеће Фашишне (сл, 40.).

ТРОШЕЊЕ ШИНА

СТРАНА 21,

3. Преглед о утврђењу обала.

0 утврђењу обала у опште. Као што је већ напред напоменуто, циљ је утврђењу обала, да се оне сачувају од ронења. Пошто су конкавне обале изложене јачем ударцу воде, но остале, то је п утврђење њлхово теже, а уједно и нужније, Лакше се одржавају праве обале, јер је ток воде парљлелан, те не удара у њих. Ако је пак обала конвексна, онда, је утицај воде тако слаб, да она управо и непотребује никакво обезбеђење, али је то зло, што се код таквих обала нанос лако таложи, СО тога смо често прпмораки, да том толожењу на пут станемо, чега радп треба одмах крчити рашће, чим почне да ниче. Шрема томе видимо, да ћемо највеће тешкоће у одржавању обала опда избећи, када постројимо правилне обале, које дакле немају наглих кривина.

Одржавање обале, која је квару изложена није увек лако, п тешкоће биће у толико веће, у колико је обала, стрменија. Према томе следује, да су одвесна утврђења обала, као што су оплате, мање подесна за обезбеђење обала од оних, која су благо нагнута. При употреби оплата имамо да се бојимо, да ће корито пред одвесним платном бпти подлокано, и да ће се услед тога моћи и срушити обала испод облоге оплатшне.

Оплате треба с тога врло солидно и пажљиво градитп, да се оне неби одмах после првог подлокавања срушиле. Подизање оплата само је на оним местима оправдано, где пристајање лађа изискује стрмене обале, где због скупоће земљишта неби било корисно, да се благе обале граде, илп кад се нема довољно трошка за подизање обалних зидова, који су у сваком погледу бољи и кориснији од оплата.

ТРОШЕВЕ ШИНБАЕ

По својој награђеној расправи израдио М. Ј. Валента инжењер

(продуЖињЕ)

Пруге у паду дејствују тако исто као и успони, код њих утиче кочење возова и увећана брзина, којом се обично низ падове силази. Ако се брзина вожње на неком паду не разликује знатно од нормалне, онда се пруге са падом мањим од 1:280 могу по дејству свом сматрати још као хоризонтадне. јер се до те границе кочњаче и не употребљују.

За јаче падове нашао је Штокерт ове коефицијете:

За пад Уа, ОПва коефицијенат 0,:2 пди 0,10%.

да пад о О8ва 0,40 или 0,50%.

да пад Уа, Опва 0,666 или 0,870.

За падове веће од 'Л., тешко је тачпо одредити прави коефициенат, јер код њих зависи трошење поглавито од кочења, а ово опет од многих, нарочито локалних узрбка. Даље, дејство је разно, према томе дали точкови после кочења делимично још ротирају или не. Оваки се узроци по својој природи дају тешко одредити бројевима, па је према томе и одредба коефициента тешка.

Џравац пруге, хоризонтална пројекција њена, упливише такође на трошење, са умањавањем полупречника крнвине увећава се трошење. Подизање спољне шине у кривинама дејствује овом на супрот, али га само дедимично ништи јер дејствује потпуно само при оној брзини за коју је рачунато; за сваку другу брзину вожења, не бива штетни уплив мпшимум, напротив он се на спољној пили унутарњој шини повећава,

Штокерт наводи ове коефициенте за кривине:

полупречник КРИВИНЕ КОЕФ. ТРОШЕЊА

1000 беч. хв. 0,15 900 ит Олт У ОДИ 0,19 О Одра е-та 0,21 600 анае 0,25 об 0,30 400 0,28 УОФ в ка 0,50 000, 0,75

Наступи ли н. пр, при транспорту од г тона у правој хоризонталној прузи потрошак свију шина, то - 2 (И аи и ван н Је 14 0,0) шак у хоризонталној прузи али у кривини од 800".

Усеци утичу такође убрзавајући на трошење, јер код њих одвод воде није никад тако потпун као на насипу, и при наступајућем мразу имају прагови више-мање нееластичну подлогу, удари возова пмају неповољније дејство, трошење се убрзава, Штокерт је дејство усека, изразио коефициентом: 0,00 целог транспортованог бруто терета, но врло је вероватво, да оп варира према томе, дали је одвод воде'у усеку бржи или спорији,

Теревење кдља пма такође доста, јак утицај на трошење, исти терет распоређен у мањем броју кола, троши

= Х, терет, који производи исти потро-