Srpski tehnički list
ОР РОД ЕЛИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
уРЕДНИК М. И, СТАМЕНКОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ
ГОДИНА П,
АПРИЛ 1891.
~
СВЕСКА 4.
РАД УДРУЖЕЊА СРПОСЊИХ ИНЖЕЊЕРА САСТАНЦИ УДРУЖЕЊА
Уа и -О ПОД К
ПТ.
РЕДОВНОГ САСТАНКА ИМЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА
у суботу 25. августа 1890. г. у 6:/, сати по подне.
Били су:
Од утравног одбора: председник, подпредседник, деловођа, благајник п уредник „Техничког Листа“.
Од чланова: КЕ. Надлер, М. Милашиновић, И. Козлић, В. Николић, С. Недељковић, М. Каракашевић, Слдуцки, Д. Леко и Гргур Миленковић.
Као гости: т.г, Јов. Ковачевић и К. Живковић.
Председник отвара скуп и ставља према штатуту на дневни ред: Извештај о члановима удружења. Деловођа чита списак пријављених чланова, премљ коме излази да има сада свега 101 члан.
У овај број члапова долазе:
1. Трч члана утемељача.
2. Трајко Отефановић, Лука Радосављевић и Камило Пати предузимачи, који се имају сматрати за ванредне чланове према штатутима.
д. Остаје још, да се добије обавештење о члановима Бракару, Олуцком и Џидићу, да ли се ови имају сматрати за редовне или ванредне чланове удружења
Председник пзвештава, да је тиме данашњи дневни ред исцрпен, и пита, да ли когод од гл. чланова. има шта да предложи.
Стаменковић износи питање, да ли треба удружење да предузме какве кораке против оних, који се потписују инжењери а у самој ствари то нису и зато навода примере.
Турковић мисли, да се о томе може чинити предлог, по коме да се донесе решење, ко има права на, тај предикат, а код надлежних закон о томе издејствује,
Стаменковић држи, да зато треба да су најмеродавнија законска наређења, која код нас важе за полагање државног испита; ко те услове није испунио, да нема права на назив инжењера.
Председник држи, да сем тога пи друштво у своме органу треба о томе да обележи своје гледиште.
ТГ. Миленковић мисли, да је Стаменковић баш зато и покренуо ово питање, #
Ђурковић пита, да ли може удружење да учини формалан предлог влади о томе, ко има да се сматра ва инжењера.
Милашиновић је мњења, да се баш и донесе какво законско решење о томе, то ипак да се не може забранити практика, само ако постоји уверење, да је дотични у струци довољно искуства стекао.
Окуп надази, да се то и не може пречити, само се не може звати инжењер.
Олуцки наводи пример, како се у Немачкој сваки може звати инжењером, који се техничким радовима, бави, и ако нема баш свих потребних квалификација.
Председник наводи, како је у Аустрији обрнуто, али сматра, да може имати квалиФикадија за инжењера и сваки онај, који је техничку школу редовно свршио. Како није било довољно чланова на скупу, то је дебата о овоме питању прекинута.
Стаменковић износи друго питање: да ли да удру“ жење узпма удела морално, или да иначе ма на који начин учествује у техничким радовима, који се сада у Београду врше.
Председник тражи, да овај објасни свој предлог.
Стаменковић објашњава: да удружење било екскурзијама, било средством појединих својих чланова прати и критикује ове техничке радове и у опште води рачуна о њима, износећи на јавност путем свога органа, пли дебатујући о тим радовима на својим редовним састанцима.
Ђурковић се слаже са тим предлогом.
Председник вели, да по он нема ништа противу тога, но налази, да иначе вем ових техничких радова у Београду, има веома много државних послова техничке природе, о којима би се могдо писати и критиковати, обавештавати и износити на јавност, али сигурно, дотачни државни органи немају времена за тај посао Држи да неби бпло с горег, кад би ови органи саопштавали или обавештавали и остале чланове приликом редовних састанака, а по могућству и штогод припремили за лист,
Тиме је дебата и о овом предмету завршена, и председник закључи седницу у 7.