Srpski tehnički list

СТРАНА 106.

сам нашао да је потребно образовати једну стручну комисију, која ће отићи на лице места и којој би делегат мађарске владе давао нужна, обавештења, како би се пројекти радова могли упоредити са природом ствари и извидети, какве ће промене п штете на нашој обади наступити, те да се за времена постарамо, да их уклонимо иди за њих накнаду добијемо.“

„Но како ће и најтемељнијом штудијом ове комисије немогућно бити предвидети све рђаве последице, које ће радови на Ђердапу, нарочито за време леда и при ведиким водама, проузроковати нашој тамошњој обали и нашим пнтересима, то мислим, да би требало утврдити, да за све штете, које услед тога наступе, остаје одговорна Аустро-Угарска.“

Поводом овога писма известило је, 7. марта 1889. год. наше министарство иностраних дела, аустро-угарско посланство у Београду, да ће српска влада одредити комисију, која ће са дедегатом угарског министарства, испитати и решити сва питања, споменута у писму од 5. декембра. 1888. године.

29, марта, одговара аустро-угарско посланство, да ће у Београд доћи, као изасланик, Крнест Валант, саветник у министарству грађевина, који је одређен и да руководи радовима око регулисања Ђердапа. Као дан састанка предложен је 4. април.

Накнадно 2. априла, одређен је и други изасланик, Адолф Тураци, управитељ будимпештанске главне царинарнице. Од наше стране, одредио је министар привреде у

комисију за проучење питања и вођење преговора 0.

регулисању Ђердапа, ђенералштабног пуковника Радована Милетића, као председника; Косту Отевановића, надзорника царинарнице; Мишу Марковића п Светозара Зорића, инжењере министарства грађевина.

У место Косте Стевановића, присуствовао је седницама комесијским Павле Балкалфић, секретар у министарству финансија,

Ова је комисија заседавала у Београду 6. 7.и 8. априла.

На првом састанку, изразили су повереници угарске владе жељу:

„1. да српска влада стави на раслоложење камене мајдане, који би се отворпди на српскоме земљишту ради набавке потребнога камена;

9, да она допусти, да се на срском земљишту могу саградити потребне грађевине за пренос материјала, који би се добијао из мајдана;

8, да одобри, да могу, зарад преноса камена, пристајати уз сршски обалу лађе, парни бродови и све друге направе, којима се по води вози, а које су потребне за извршење радова;

4. да дозволи да се на српском земљишту могу саградити маде магазе за материјал за, разбијање стене;

5. да допусти, да се на српској обали могу подићи бараке за раденике и за надзорно особље;

6, да пристане на то, да се раденици и надзорно особље могу слободно задржавати по радним местима на српској обали и да могу бити у слободном саобраћају са левом обалом;

7. са тим питањима стоји у вези пштање о исхрани раденика и надзорног особља, п, у том погледу, предлаже се, да се ослободи од царине и пореза сва она храна, која би се увозила с угарске стране;

8. да српска влада одобри, да се без наплате царине могу увозити машине, алати и све друге потребе за извршење радова.“ ~

РЕГУДИСАЊЕ ЂЕРДАПА.

Број 6. и '.

На ове жеље угарских повереника, одговорили су српски повереници у идућој седници 080:

„1. српска влада, на основу закона, ставља на расположење угарској влади потребве мајдане за набавку потребног материјала од камена, ако су ти мајдани својина државна иди општинска, а за то да се да накнада која буде уговорена;

9. српска влада допушта, да се на српском земљишту могу извршити све грађевине, потребне за пренос извађеног камена;

9, она дозвољава, да уз обалу српску може пристајати свака лађа и свака направа, на којој се по води вози, а која би пмада посла с преносом камена пили пначе с извршењем регулационих радова;

4. српска влада одобрава, да се на српском земљишту саграде омање магазе, у којима ће се чувати материјал за разбијање стена;

5. она одобрава даље, да се на српском земљишту подигну бараке за раденике и надзорно особље;

6. она пристаје, да се раденици и надзорно особље могу слободно задржавати по радним местима на српској обали п да могу стајати у слободном саобраћају са левом обалом;

7. српска влада одобрава да се храна, која се буде за раденике п надзорно особље доносила па АустроУгарске, увозп према одредбама државних закона;

8. она одобрава, даље, да се машине, алати и све друге потребе за извршење регулационих радова увозе без наплате царине и споредних такса;

9. за употребу земљишта поменутог под 1,2, 8, 4 п 5, ако је исто приватна својина , пмаће угарска влада дотичним власницима дати накнаду према закону о експропријацији;

10. само се по себи разуме, да се на српској територији неће моћи спречити саобраћој, докле се буду радили послови и док се год буде држало земљиште привремено експропрпсано ради ових послова.

У колико пак, услед горе наведених околности, сршеким држављанима буде спречен саобраћај на води дуж српске обале, допустиће им се, за то време, дуж угарске обале саобраћај слободан и без пкакве наплате;

11. српска влада задржава себи право на накнаду штете, коју буду регулациони радови нанели риболову на српској страни. докле је буду захватали;

12. за вршење полицијске, санитетске и царинске службе на српском земљишту, 5 У домашају поменутих радова, одредиће српска влада потребни број државних чиновника , који ће стојати у непосредној вези с надлежним угарским органима и узајамно се помагати ради службе своје и ради олакшице у служби.“

Угарски повереници су тражили објашњење: шта, ваља разумети под накнадом. која има да се уговори, а која је поменута у тачци 1, и да лисен разбијање: косе од Гребена сматра као мајдан 2

На ова питања одговорили су наши изасланици у трећој седници, да се Гребен — коса, неће сматрати као мајдан, а што се тиче накнаде за остале мајдане, то ће иста бити незнатна, ако угарска влада 0 свом трошку и под својом управом буде експлоптисала те мајдане; а ако она преда то каквом предузимачу онда ће такса бити нешто већа, како страни предузимачи не би имали веће повластице од наших.

(Све ове одговоре примили су угарски повереници к знању и да их саопште својој влади. 17. (29.) априла пак, аустро-угарски посланик у Београду, пајавио је Да се његова влада не може сложити са тачком 11. наших

АЈ