Srpski tehnički list

ВРОЈ 6, и 7.

је убројан п сад срушени мост код Менхенштајна. Главна мана лежала је у томе, што главни носиоци нису били довоњно укрућени, што вертикала (5 апдег) вије никако било, што су средњи косници састављени па два рогљаника (УлакеПејеп) обрнуто утврђена за један прав лим ( 1 ), дакле сувиши изложени угпбању.

Ну при свем том, тај је мост издржао пробу пзвршену у јулу 1880. тодине, премда, је само пробање на чудноват начин извршено. Друштво, које је жедезнацу експлоатисало, није хтело дати нарочити воз за то пспитивање, с тога су употребљени редовни возови и то без заустављања на мосту. Инжењер, који је кон-

тролу вршио, поставио се код моста са потребним ин |

струментима, и мерио је угибање моста при пролазу возова. При испитивању моста код Менхенштајна, воз је био састављен из две локомотиве по 561 тежине и извесног броја теретних кода, Угибање оба носиоца пзвосило је 15 па, а одступање у страну 6 тт,

При крају августа 1881. године, надошла је јако вода у реци Бирсу п многи су мостови том приликом страдали, Међу њима био је и мост код Менхенштајна. Вода је била сасвим однела једну брану, која се налазила на 1000та сниже моста, услед тога је река код моста издубила корито за читав метар. Како је темељ левог обалног стуба бпо плитак, то се исти стуб претури раздвојив се на двоје. Гвоздена конструкција међу тим остала је висећи, јер се један левп ослонац само за 0,аот спустио, тако да се мост о три тачке држао и услед тога мало извпо.

(ем тога на појединим коснппима и попречним везама, раскинути су биди рогљаници и прави лимови.

Пошто је гвоздена конструкција подупрта, озидан је леви обални стуб понова, са 71 дубоким темељом. Међу тим повређени косници и други делови, како се вели, нису били новим замењени већ само окрпљени, а тек прошле године извршена су накнадно нека појачања, на мосту.

Одређивање Севера без компаса. — Фрапцуски мајор Мовзвака, поставио је крдо практичан и лак начин да се Север одреди помоћу сата, без компаса. Правило, које Мобзгата, од 1888. год. својим ученицима у ЗапСуг-у, о овоме поставља гласи: „Треба џепни сат држати хоризонтално тако, да сказаљка која сате показује дође у правац сенке посматрачеве. Линија, која полови угао, који та сказаљка гради са бројем ХП. на сату, даје правац Севера.“

Доказ за ово је лак, У поднис је сенка посматрачева управљена на Север и за време од 24 сата сенка, опише пун круг. За то исто време сказаљка на сату, обиђе круг на сату два пута. Дакле, сенка се за половину спорије окреће од сказаљке на сату.

На овај прост вачин можемо одредити Север, возећи се и у колима или јашећи-на коњу. Тачност са којом се Север по овом начину одређује, често је већа, по при одређивању са компасом, јер на одређивање не утиче држање, клаћење и скретање магнетне игле услед

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

СТРАНА 118,

близине гвожђа п т. д. као код компаса. Величина погрешке код овог начина зависи од географске ширине дотичног места и од доба дана и године кад се посматрање чини. Најмања је погрешка у часовима око подне п у месецима кад су равнодневице; највећа пак, пзјутра и с вечери, као и у доба кад су најдужи дани. Ну, при свем том погрешка, за наше крајеве, није тако зпатна, вао што је погрешка од магнетског одступања. Погрешка се пак може на минимадну меру свести, ако у равномерним временима пре и после подне, посматрање са сатом чинимо, н. пр у 10 пре ну 2 по подне, у“ 8 пре и 4 по подне и т, д., па средину узмемо, јер су погрешке које пре подне чинимо сасвим у противном смислу од оних које чинимо посматрањем по подне. Ноћу може се исти начин применити, ако знамо у које доба (у који час) месец прелази меридијан. Полдовећа, линија памеђу мале сказаљке и тога часа, даје правац Севера. „Селтта ја 4. Вапуегуа И ипак

Највећа стална парна машина. — У једном руднику динка код АПешфотп-а у Пенсилванији, постављена је парна шашина са 5 000 коњских снага. Шеснаест котлова производе пару за ту машину, који за то троше 18000 Ка угљена дневно. Са сваким окретом, огромног замајца, избацује машина са 4 црпке 76000 литара воде. Пречник цилиндра је 2750 шп, пречник клипњаче (Кођепзеапсе) 450 пиши, корак (Ниђ) је 9000 лата. Трп дрпке имају пречник по 750 шт, а че-

тврта 550 пил. „Мавећ. Сопзфу,“,

Рачунање доба дана на немачким железницама. Савез немачких железница, решио је да се од 1. јуна т. г. ткине на свима железницама рачунање са разним време“ ном, већ да се у свима службеним пословима рачуна са тако званим средњим европским добом које одговара 15. степену дужине источно од Грпнвича. То доба одступа, у напред од доба на Грпнвичу за читав сат, а од доба, у Берлину за 6 минута. Ред вожње међу тим одређен за публику, штампаће се као и до сад према месном сату.

ЗЖелезница барајсво— Мостар. — У августу ове године отвориће се ова пруга (дугачка 134 Ккт), те ће се на тај начин директно везати Сарајево са јадранским морем, јер као што је познато пруга Мостар—Метковић (48 ки) већ је од више година У саобраћају. Увоз стране робе од сада ће делпмице да напусти „Босанску железницу“ (Брод—бСарајево) те ће се овом новом пругом користити. Ова је пруга и са војеног — стратегичког __ гледишта веома важна, Тако исто је и за путовање веома, занимљива јер пде кроз врло интересне пределе а део њезин између Сарајева и Мостара око Иван-планине природним се лепотама равна Оемеринтг железници.

На стрмим деловима употребљена је зупчаста жедезница (Лаћптадвузет).

Из „удеНипе Фев Уегешв 1. Е. У.6,

ЗЕМЉЕ 21 ФРАНКА. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, УДРУЖЕЊА ДОБИЈАЈУ ЛИСТ БЕСПЛАТНО. — РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

ПРИВАТНИ ОГЛАСИ СТАЈУ ЗА ПРВИ ПУТ 10 ПАРА ОД РЕДА, А ЗА СВАКО ПОНАВЉАЊЕ ПО 5 ПАРА ОД РЕ ПОВРШИНИ КОЈУ У ЛИСТУ ЗАПРЕМАЈУ, И ТО 84 ПРВИ пут од 1 ЕВАДРАТНО

КОЈИ ЗАПРЕМАЈУ ВИШЕ ОД ЈЕДНЕ СТРАНЕ ВАЖИ НАРОЧИТА ПОГОДВА.

„Српски Технички Лист“ излази у БЕОГРАДУ У МЕСЕЧНИМ ОВЕСКАМА од 1:2—7% ТАБАКА НАЈМАЊЕ. — ПРЕТПЛАТА НА ЛИСТ СТАЈЕ

НА ЦЕЛУ ГОДИНУ: 8А ОРБИЈУ 20 ДИНАРА; ВА АУСТРО-УГАРСКУ 12 ФОРИНАТА); А ПЕ ПРИМА СОЕ МА МАЊЕ од "|; године, — ЂАЦИ ДОБИЈАЈУ дист У ПОЛА ЦЕНЕ; ЧЛАНОВА

ЗА НЕМАЧКУ 20 МАРАКА; 84 РУСИЈУ 6 РУБАЉА; А ЗА ОВЕ ОСТАЛЕ

ДА. ВЕЋИ ОГДАСИ РАЧУНАЈУ СЕ ПО

Г САНТИМЕТРА [0 0 ПАРЕ А ЗА ОВАКО ПОНАВЉАЊЕ по 1 ПАРУ. ЗА ОТДАСЕ

РУКОПИСИ И ОГЛАСИ ШАЉУ СЕ УРЕДНИЋУ ЛИСТА, А ПРЕТПЛАТА БЛАТАЈНИКУ ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА. дист СЕ ДАЈЕ У ЗАМЕНУ ЗА СВЕ СТРУЧНЕ, КЊИЖЕВНЕ и ВЕЋЕ ДНЕВНЕ ЛИСТОВЕ.

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЧИ.