Srpski tehnički list

СТРАНА 134.

РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА

БРОЈ 8. и 9.

4. статћет и комп. из Пеште, разбијање етене пнеиматичном справом, која је 94000 кгр тешка. Цена 85 000 Фор. Планови само 2500. За право употребе по 25 Фор. дневно, а најмање 10000 Фор. за све време рада, Без пробе, пошто је употребљивост доказана,

5 Ганц и комп. из Пеште, разбијање бургијом са електричним мотором, Једна справа. 22 300 Фор. у стању је за 200 дана да изради 5 000 па. Проба, ако се понуда усвоји.

6. Ј. Тћитпћатаи пз Пеште, хидраулична машина за разбијање. Без пробе.

7. Миен инжењер из Француске, Без кауције, не одговара прописима.

да срества за разбијање:

1. Барон Моћозсћ из Немачке, нуди тако звани Гигантик, течан, који је за 60%/, јачи од Нобеловог динамита 1. Без патрона 100 Ке кошта 75 Форината, а, у оловним патронама без упаљача 125 Форината.

2. Бећфећет и коми. пз Цпридорфа, тако звани Мегантит у обичним патронама од 100 Ке, 110 Форината, у патронима од лима 122 Форинте.

8. Нобел и кома. из Пресбурга, целулозни динамит од 100 Ке у обичним патронама 75 Фор.; у патронама од дима 81 до 85 Фор. Желатински динамит у обичним патронама по 85, у лиманим по 91 до 95 Форината 100 Ко,

да упаљаче:

ЈЕ. К. Озапћ из Асперна на Дунаву, Фрикциони упаљач Лауерове конструкције, 17 Форината 100 номада. Електрични упаљачи исте конструкције 9 до 18 Форината 100 комада.

5. септембра 1889, год (по рим.) извршена је проба, са Лауеровим начином,

Пошто је најпре тачно снимљено једно место на стенама код Јуца, обележен је простор, на коме је требало разбити до 100 15 стене. Проба је отпочета у присуству министра. грађевина Бароша, а трајала до краја септембра. Резултат пробе сматран је као тајна,

Изгледа као да је поводом тих проба наступило неко колебање у министарству грађевина, односно пачина како да се радови на Ђердапу врше; јер после оног решења, да се радови у режији врше, видимо где се 5. декембра 1889. год. расписује стечај за уступање свију радова предузимачима, а по условима које смо већ напред у кратко изложили. Рок пријаве остављен је био до 81. марта 1890, године.

Та. промена у начину рада сигурно је изазвала и одступање пуковника Лауера као руковаоца радова за разбијање стене.

На расписани стечај поднеле су своје понуде ове четири Фирме: Сфутет (Беч), ВЗојратг п Стедегзећ (Пешта), (Ргозз и Тевсћет (Беч) и Г. Најци (Велика, Кикинда),

Гертнер је конкурисао за радове око разбијања стене и за канад на Ђердапу по овим ценама: за разбијање 11" стене у отвореној реци по 17,50 Фор., на Ђердапу 10,10 Фор.; за грађење насипа 2,60 Фор.; за уравнање круне и бокова 0,26 Фор.; за калдрмисање са 0,30 т дебелим камењем 1,55 Фор., са 0,45 дебелим 2,30 Фор.; са (,6ош дебелим камењем 2,90 Фор., све од једног кубног метра; за насип од мешовитог магеријала 1 1" по 1,30 Фор.; за моста од 101 распона, са зиданим обалним стубовима, и гвозденом конструкцијом, на десном насипу канала код Ђердапа, 20 000 Фор.; за

1 ш" баријере (ограде) од тврде растовине на десном насипу код Ђердапа 2,66 Форината.

Шварц ч Грегерсен, конкурисади су за све радове по овим ценама: за разбијање стене у отвореној реци 11,80 Фор. од 1 шз; на Ђердапу по 9,0 Фор,; за насип од камења 4 Фор; за уравњавање круне и бокова. 0,60 Фор.; ва уклањање провизорних насипа 2,30 Фор.; за калдрму по 2'60, %'75 и 5,50 Фор, од 1 тђ за насип од мешовитог материјала 3,00 Фор. 1 15; за мост 20000 Фор.; ва баријеру по 4 Фор. од 1 тш“,

Грос и Фишер, конкурисали су са овим ценама; за насипе од камења 3,35 Фор.; за уравњавање 0,50 фор.; за уклањање насипа 1,80 Фор.; за калдрмисање Т'в0, 2:50 и 8,50 Фор.; за насип од мешовитог материЈада 1,80 Фор. све од 1 шу,

Јуљијус Хајду, поднео је ове цене: за разбијање стене у отвореној реци 16,15 Фор,; на Ђердапу 8,80 фор.; за насип од камења 3,9; Фор,; за уравњавање 0,7, Фор; за укдањање насипа 3,54 Фор.; за каддрмисање 2:55, З'0од и 8,77 Фор.; за мешовити насип 1,57 Фор., све од 1 ш'; ва мост 10000 Фор.; за баријеру 1,20 Фор. од 1 1аз дрвета.

Око половине априла 1890. године упућена је за Јуц пробе ради ТРипђат-ова лађа за разбијање стене. Лађа је израђена по наручбини угарске владе п, према опису у „Оапиђшвз«“-у, та лађа има у средини један бунар, који од крова кров дно лађе пролази. У тај се бунар спушта уз точкиће један гвоздени кесон до у воду. У кесону је парни чекић, који у свези са једном бургијом у виду длета, стену разбија. Дизање и спуштање кесона, према разној дубини стене под водом, врши се хидрауличним справама из машинске Фабрике Пепдд и Сотр из Беча. Лађа је израђена у Фабрици Усћблсћеновој у Новој Пешти.

28. (16.) маја извештава угарско посланство нашег министра иностраних дела, да је угарска влада намерна да са предувимачком компанијом, коју су 06разовади Берлинско Дисконтно Друштво и инжењери Лутер и Хајду, закључи уговор о извршењу радова за, регудисање Дунава на Капаји п Ђердапима. Како ти радови треба скоро да отпочну, то је потребно да се обележе земљишта за каменоломе и грађевинске установе, као и да се на дицу места уреде разна царинска, питања, која се тичу извршења радова. (С тога се наш манистар моли да одреди заступнике ради вођења, преговора у Оршави; а како ће сем ових сигурно бити доцније и других пштања, због којих би се моради водити заједнички преговори, то угарска влада предлаже, да се српским заступницима изда пуномоћство за све време, док радови буду трајали, како би се у хитним потребама могди у свако доба, преко посланства угарског, споразумевати са заступницима угарске владе ради састанка комисије.

Поводом овог тражења одредила је наша влада од "своје стране у ту комисију ова лица: г,г. Косту Отефановића, надзорника, цариларница; Марка Ђурковића, начедника министарства грађевина; Анту Алексића, приватног инжењера и Ђуру Стевановића, начелника, среза, поречко речког.

24. маја наш генерални консул у Џешти извешштава наше министарство иносераних дела, да је потписан уговор са предузимачем о радовима на уређењу Ђердапа и да је тим уговором обвезап предузимач, да, отпочне радове у року до два месеца; а 14. (2.) јуна о томе истом извештено је наше министарство и од угарсвог посланства, с молбом да наша влада не издаје каменодоме на Ђердапу другим предузимачима, већ да

Ре сајој 5

аде а име. са