Srpski tehnički list

СТРАНА 168.

ТАРИФА ПО ЗОНАМА

вРОЈ 10. 11. и 12.

ДУЖИНА НА УТРОШЕНО

У РАВОТИЈА КОЈУ ЈЕ | У ОВЕМУ УТРОШЕНО | просечно

ЕРЕ НА СВАКИ

КАПИТАЛ УТРОШЕИ НА КИЛОМЕТАР РОУ вил. дин.

| Нови Зеланд · · • 31 март 1889. 2 859 936 820.000 п781

Аустралија ) Јужна Аустралија · 30 јупп 1888. 2414 242 246.000 100 350 5 Тасманија • · · · • · | 891 децембар 1887... - 512 57 962.000 113 207 Западна Лустралиј, ди 51. > 1886. 243 17 304.000 112 112

Аргентинска република · · пен " 1886. 4) 5965 818 426.000 137 205 Укупно п просечно а 828 692 65 602 061.000 202 706

да“све железнице на свету утрошено је од при-

лике 151 милијарда 800 милијона динара од којих па-

дају на саму Европу 79329 милијарди (или око 370.260 ПАриз, 1891. год.

дин. па сваки километар) а ва остале железнице ван Европе 72471 милијарда пли око 202706 динара на километар.

Ђ. Џетровић.

ЈОАНА АЊА А,

Ол ПРОФЕСОРА

ћ.

ДАН

5

= Ка

У градачком политехничком клубу држао је про фесор тамошње политехничке школе В. Хајне једно предавање о овом, за сваког техничара, интересантном пипштању, те га с тога овим предајемо јавности:

Има већ две године од како је тарпфа по зонама уведена у Угарској, а година дана од како се примењује у Цислајтајнији. Принцип, од којих се полазило при увођењу нових тарлфа, били су различити у обема. половинама царевине, те ће у толико више бити оправ“ дано, ако се упустимо у расветљавање питања о тарифа по зонама.

Пре свега мора нам бити јасно, шта се разуме под таквим тарпфама. Ако из какве железничке станице као средишта замислимо описане сасредце кругове, па тарифу за возарпну тако удесимо, да се величина возарине мења кад на радијално замишљеним желевничким пругама, пресечемо перпферију којег од тих сасредних кругова, а у размаку устопна два круга да остаје возарлна стална, дакле да за све станице, које леже у једној зони пзмеђу два устопна круга, важи од полазне станице једна иста цена, онда је то тарифа по зонама, унајшпрем смислу речи. Разуме се да дотичнне железничке пруге морамо зампедити у радијалним правцима, јер ће у већини случајева остојање станица — мерено по железничкој осоВини бити много веће од радијалног остојања од средишта, а та разлика може код јако искрпвуданог алдињмана железничког бити толика, да стварпа дужина његова буде и по неколико пута већа од ваздушног остојања. Полазећи са равних основа можемо сада тарифу по зонама различито да удесимо, и то:

а) Ове зоне једне ширине, а возарина равномерно расте, н. пр. ширина зоне ф, дакле полупречници сасредних кругова 6, 26, 80; а цене а, (а-- 2), (а -- 20), (а + 8п).

6) Једна ширина зона, но возарина са сваком даЉљом зоном јаче расте или опада.

в) Неједнака шпрпна зона, и то ширина даљих зона да расте иди да опада, а мања подела у једној зони опет да расте пли опада и то поступно или на скокове, пли обрнуто.

При постанку железница беше под а поменута тарифа по золама, прва тарифа, која је у опште приме. њена била, а са ширилом зона од једне миље, и то на свима железницама и за све возове сљ пстом депом 8, једнака одстојања п исту колску класу. 3

Тек када је саобраћај порастао, конкуренција се увећала, а захтеви у саобраћају у опште постали већи, почело се на најразновренији начин од такве тариФе по зонама одеступати. У првом перподу железничке ере владало је код меродавиих и пекусних стручњака мишлење, да само пренос робе даје приход, а пузнички транепорти да су пасивни, дакле да се у каквом железничком предузећу имају сматрати само као не. збежал терет. У оно доба домста од свију седишта у покрету беше само 10% употребљено, тако да је на путничким возовима долазило на 75 таре тек 3 путнива, а на теретним возовима било је 56 терета на 56 таре. Према томе било је онакво мшшлење оправдано,

Но са растењем саобраћаја, не само да је постао много повољнији однос између бруто прихода и трошкова експлоатације, пего је јоште и чист приход у сразмери увећаних маса транспорта порастао, те је према томе било могућно да се смањи тарифа за пренос и робе п путника.

Увођење брзих, курирних, експресних и других вовова, условљавало је пстина релативно увећање возарине, услед несразмерно повећане брзипе а знатно смањеног прикаченог терета; но у опште ппак се возарина умалила.

Ово појевгињавање међу тим није било последица саме нормалне тарифе, већ извесних повластица, које су на веома различит начин примењиване. Тако по-