Srpski tehnički list
БроЈ 10., 11, и 12.
Ради упрошћења узима Лаунхарт, да се трошкови а могу одмах обухватити у вредности 2 У/, те енда бива ЕУ – дв= 0 п — « (С —#г—7)
Е- (а—иг—
(у — 62). А. ово » бива максимум за
—(а-ниг + У а" Ка [4 0) (6 а] ба ЛУ.
Но ако узмемо, да се при одређивању вредности ( не само а него и дангуба одбија, т.ј. ако ставпмо и а и и==0, онда горњи израз добија облик:
у=1/ Обе нли у“ == р2 • · · • · У.
Ово упрошћење оправдано је у толико пре, што
у
накнада за дангубу проузроковану путовањем не зависи |
само од дужине пута, већ и од реда вожње, а услед овога чекање на раскрсницама и на крајњој станици често причињава. већи губитак времена но само путовање.
На примедбу, да би се вредности а и иг у бројиоцу за нужду могле јоште обухватити у вредности за (, но да није дозвољено занемарити их и у имениоцу;
РЕГУДИСАЊЕ БЕРДАЦА
: у _ СТРАНА 175. <<
може се одговорити. да би онда требало у имениодцу да се појављују и други издатци, као за храну, преноћиште, дангубу услед реда вожње и т. Д.
Да ли је већа вероватноћа при рачунању по Лаунжартовом пли по Лиловом начину, не може се а ртог! одредити, но за Лилов начин говоре резултати са аустријске северо-западне и са угар. државних железница (види слику 2 пи 8.).
Чудновато је то, да изгледа да је новија аустријска тарифа по зонама тако удешена, да се више прилагођује Лиљовом принципу, па опет парабола, конструисапа по тарифи (таблица ХИ.) коју Лаунжарт предлаже, сасвим незнатно од исте одступа (види слику 3),
Из свега до сада реченога следује као сигурно то, да питање о тариФама није јоште дефинитивно решено. Морају се тек прикушшти нови податци искуством добивени, те да се теоријским путем на основу истих 13нађе образац за апсолутно најповољнији тарифски став. А веома похвадном иницијативом управа аустријских и угарских држивних железипца, по свој прилипи, прикупиће се за то сав потребни материјал.
М. Ј.
РЕГУДИСАЊЕ ЂЕРДАПА
ТО ПРАМЛТТАМ АЛМ АЕТАМА
РОМА Ј-ХУЕВЕТМ-дА“
САОПШТАВА
Н. И. СТАМЕНКОВИЋ
СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ ХХХУ,, ХХХМ, ХХХУШ, И ХХХУШ.
(СВРШЕТАК)
Међу најтежа делова свега регулисања долазе брзаци код Излаза, Тагталије п Гребена. Да би се на тим местима добила потребна дубина воде и брзина, која пловидби неће сметати, пројектовани су, као што је напред описано, насипи по дужини реке.
Исто тако су важни и насипи на самом "Ђердапу, због дубоких вирова, преко којих пролазе.
На листу ХХХУ. изложени су попречни профили насипа и канала, који ће се у стени усећи, на Излазу, Тахталији и Гребену. Профили канала 7", 8,9 п 9" су код Излаза (види лист ХХХГУ. од 1890. године); а профили насипа : 1, 2, 8, # и 5 су одма сниже Гребена код Урза Минор (види исти лист од 1890. године).
На листу ХХХУЈ. престављени су попречни проФили насипа и канала баш на самој ЛПрегради пзнад Сипа (сравни лист ХУГ. од 1891, год.).
На листу ХХХУШ., означени су саађе Ху, ХУЦ. и ХУШ!, попречни профили насипа код Јуца, који почиње од ушћа Поречке Реке на десној обали, иде деклинантно до половине Дунава, а одатле савија, паралелно са левом обалом, према Голубињу, где се испред тога места, спаја опет са десном обалом (сравни лист ХХХ. п ХХХУ. од 1890, год.).
На истом листу означени су са1,2п15 попречни профили канала, који се има просећи кроз Козле и Дојке (в. дист ХХХШ. 1890. год.),
На листу ХХХУШГ, означени су попречни профили 1, ЏП, Ш. и ТУ., канала, који ће се на Јуцу просецати изнад ушћа Поречке Реке, а ближе левој обалп.
На истом лпсту означени су са 2, 8, 4 п 17, проФилип насипа пи улаза капала на Ђердапу, више Преграде (в. лист ХХХТУ. од 1890. год.).
Да укратко још опишемо шта је у току ове године урађено, у кодико је о томе до сада публиковано.
За 1891. годпну одређено је на радове при регудисању Ђердапа 1471 800 Форината, од које суме има се само на управу и за надзор при грађењу утрошити 71800 Форината.
После свечаног отпочетка рада у септембру 1890. године и пошто су сви припремни послови извршени, приступило се 12. (24. Фебруара т, г. разбијању стена, и то на Гребењу, како би се добио потребан камен за грађење насипа.
Разбијање стене извршено је са поткопом од 141 дужине, који је у дну лево и десно проширен у виду Т. У тај поткоп метуто је 4000 Ко барута, (карбоазотина) састављеног из угљена, асфалта, натрон-шалитре и сумпора,
Дејством те мине добивено је до 26 000-та3 камена,
Тај посао извршио је под предузимч Атлоба, који је сличне радове п на Рајни вршио.
До 2. (18.) октобра т.г, утрошено је на самоме Гребену 50000 Ке, динамита и 20 000 Ке. карбоазотина, а разбијено је тиме до 250 000 тиз стена, дакле половина оне масе коју треба скинути,
У априлу т. г. отпраћене су из Беча за радове на Ђердапу две риваљке (багери) и један пропелер. Једна је риваљка по американском систему (раћеђђавгег), а