Srpski tehnički list

ОТРАНА 180 ЖЕЛЕЗНИЦЕ У БОСНИ

и ХЕРЦЕГОВИНИ БРОЈ 10.. 11. и 12.

ЖеЉЕЗНИШЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

На Илпн дан (1. августа п. н. 1891. предата је саобраћају пруга Сарајево— Коњиц п тиме су железнице босанско-херцеговачке знатно увећане. Сада је Сарајево жедевницом везано са Мостарем и Метковићем а даљина његова од јадранског мора сведена на један дан. Укупна дужина босанско-херцеговачке државне железнице од Сарајева до Метковића износи 177,5 Ја. део пруге од Метковића до Мостара, у дужини од 48 Кт; предат је саобраћају још у 1885. години, од Мостара до Острошца, 66 Јаш, у години 1888. а одатле до Коњица, 15 Кт, у години 1889. Пруга Коњиц— Сарајево је дугачка 55,5 Ккт. Од Метковића до Коњица пење се пруга долином Неретве. За онај део пруге, од Метковића до Мостара, морало је да се много потроши на скупа осигурања обале, и неколико већих мостова, а на пругу за Мостар— Острожац велике је трошкове проузроковало разбијање стена и велик број мостова, од којих неки пмају до 75 т распона. Али много веће техи. тешкоће ва-

љало је тек савладати на последњем делу пруге од Ко-

њица до Сарајева, нарочито пак између Коњица и Па зарића који је 81 Кт дугачак. Земљиште је сасвим пспреламано п ривоточинама пепресецано, а пење се до седла Иван-планине на висину 1012 ш над морем. Потребни су били ванредни земљани радови у откопавању, и у насипању, а тако исто знатни зидлреки послови око грађења мостова и вијадуката. Иван-планипа је проби јена у висини од 877 т, а на дужини од 648 ш Осем овога тунела, има још 6 других у укупној дужини од 888 т. Код ових тунела непријатна је околност, што им је висина од 4,20 та мала, према ширпни од 41 јер при пењању машине успонима који су у тунелима, задржава се пара засићена Фосфором, сумпором и арсеником, те је возно особље принуђено, да на нос привевезује сунђер паквашен сирћетом, да не би удисало тако покварени ваздух. Угаљ који се у тим крајевима добија, није се за железницу као пробитачан показао.

Описак који доносимо, показује систем, размак шипа, дужину и висински положај појединих пруга:

" Метковић— Сарајево · ·

6 Вогошча Цевљановић (Брд4 ска железница) · • · · | Адхевиона 0,760 7. Усорска железница (својина , | куће Морпурго и Паренте) 0,тво Угљени мајдан Крка, Зећјеррђаћи, а.| 0,760 9 Фабрика шишрта Тузла · ; 0,тво

Зупчаста

10. Циглана (Рласојеп) Тузла % 0,760 | Угљени мајдан Зеница · · У 0,760 12) Фабрика папира ,„ > » (0,тво 18! Казнени завод — Зеница • . 0,760 14 Кладањ— Доња Тузла · · о 0,760 15 Приједор—бана. · > • – 0,700 16) Трамвај у Сарајеву · · · | Адхезиона 0,760 17 Вареш —Пржићи · · · · | Бећјеррђаћи, а. 0,550

(Брдска железница) • · · |Вгешеђегађаћи 0,865

Од свију ових железница, крећу се машином оне под бр. 1 до 18 закључно, у дужини · 682,859 Ка оне пак под бр. 14 до 17 крећу се коњском снагом, а дужина им је + + + + + +

Укупна дужина железница је · · · •·

40,608 ; · т2а8,а6т Ко

8. Острожац–— Коњиц: 1889. 4. Коњиц—Сарајево: 20. јула (1. ав.)1891. 18. (25.) јан. 1885.

18,755| 876,850 | Иван-тунел 20,615 | 781,600 | Цевљановић

40,347 | 858,480 | Прибинић 1889. 1,431 | 226,280 0,366 | 227,508 -== 0,20 5 228,780 Е0,т0о | 328,587 | Станица Зепица Ово | 82558 3 0,339 | 327,09% | Казнени Завод 98,000 474,480 = 1,241 180,000 | Стан. Приједор 8,068 | 549,107 | Станица, 3,200 | 849,200 0,700 | 1150,000 | Џржићи

о0, д. 1884. (1. ј. 1885)

105,087 Кта имају нормалну ширину од · 1436,

0,700 Ка имају ширинуод • + 2" 0,685 Ка 618,1%0 -, “ . „07: 5" + + + 0,760. у 17940 а и # = а па ет (О Она

- пе аи • . 0,550 , Атејћуу. [8 Еавепраћпугезеп. м. н.

ОН О