Srpski tehnički list

БРОЈ 4.

в) Ручна израда парчади за пробе истезања.

Парчад ова праве се: од средње и споролепљивих врста романског цемента, по три комада од једаред а од брзо лепљивих мора се свако парче за себе парадити. За свака трп комада узима се 150 с. романског цемента п 4502. нормалног песка. Ово се успе у једну чинију п добро се измеша међу собом, па се за тим дода унутра чисте воде и поново се меша. Воде треба управо толико додати, да мадтер изгледа као скоро пскопана баштенска земља. Са овим малтером напуне се трп кадупа тако, да површине његове добију пупчаст облик. Калупи ови треба да почивају на металној или на јакој стакленој подлози. За том се узме једна гвоздена лопатица 85 ст дугачка, са површином од 5 ст дужине, а 0,5 ст дебљине. Лопатица ова тешка _је 850 с, а њоме се удара по малтеру озго и с крајева; с почетка врло лако, а за тим све јаче. Ово се наставља све дотле, док не почпе да се лучи влага на површини малтера. Нужно је да се удара по малтеру до тога тренутка ; а то ће да траје свега један минут. За тим ваља сепнути ножем сав сувишан модтер и угдачати његову горњу површину. А

Кад се једном малтер смрзне, онда се може бршжљиво скинути — његова облога п парчад се могу павадити напоље.

г) Израда парчари за пробе од чистога романског „цемента.

Парчад за пробе пстевања, од чпстога романског цемента, могу се израђивати руком, машином пли ливењем.

Парчад за пробе притиска пзрађују се само машином. У оба случаја машпнска израда пстоветна, је као п при нормалном малтеру, а п овде се на исти начин одређује количина потребне воде.

Парчад за пробе истезања ручне пзраде справљају се од чистог цемента, псто тако као п од нормалног малтера. Израда пак ливењем састоји се у овоме:

Три калупа намажу се изнутра машћу и поставе се па једну металау пди стаклену плочу: За тим смеша се 600 с романског цемента са оном количином воде, која је нужна за ливење, а та је од приллке за 19 већа

ОРГАНЛЗАЦИЈА ГРАЂЕВИНАРСТВА У ФРАНЦУСКОЈ

СТРАНА 125

од количвне воде, потребне за нормалну консистенцију. — Ова маса измеша се добро, што траје — с обзиром на лепљивост цемента — 1 до 3 минута; по том се сипа у калупе; сувишна каша скине се пажљиво ножем и површина се лепо очисти.

Калуп се сме раставити п парчад извадити тек пошто се цемент довољно стврднуо.

ћ

9. Чување парчади за пробе.

Израђена парчад за пробе остављају се да стоје за првих 24 ћ на ваздуху; но да би се она постепено п подједнако сушила, најбоље је држати их у затвореном п влажном простору; — остало време, до пред саму употребу, чувају се она под водом

Воду ову, у којој се држе ова парчад, треба за 4 недеље обнављати сваких 8 дана, а ваља и на то пазити, да су парчад за сво време потпуно огрезла у води. да она парчад која и после 4 недеље дана остану да се чувају под водом није нужно да се вода обнавља, ваља само додивати унутра свеже воде толпко, да парчад ова буду вазда сасвим под водом.

3. Пробање јачине.

Чим се парчад из воде изваде, одмах треба да се и подвргну проби. За сваку класу старости треба извршити пробе са 6 примерака на притисак и толико исто на пстезање,

Од тога, кодпко кад траје проба пстезања, зависиће у многоме и резултат; према томе нека се при овим опитама увећава напор за сво време пробе по 100 2 на 1 секунду.

При утврђивању парчади зарад пробе на истезање, ваља пазити на то, да правац пстезања буде управан — пормалан — на површину прелома,

При опиту за притисак, а ради једпообразних резултата, нека се увек притискују само по две површине на странама коцке, а никако не дно п горња израђена, површина.

У шштањима, која бп била предмет спора о примени ових правила за испитивање роман цемента, меродавни су прописи о томе, који важе за Беч и којих се придржава „Завод за пепштивање хидраулачких веза, у Бечу“.

ОРСАНИЗАЛИЈА ГРАЂЕВИНАРСТВА У ФРАНЦУСКОЈ.

Окица за организацију грађевинарства у Француској, која је у години 1804. уведена, и која се од то доба, поступно развијада у главноме је оваква:

Главно место над државним грађевинарством у Француској заузима министар грађевина, а њега заступа генерални секретар, којп у исто време има и централну административну управу. Ова се састоји из секретаријата двеју дивизија за персонал л рачунање и 4 техничке дирекције п то:

1. Дирекције за друмове и водене џутове са дивизијама: а) за друмове и мостове ђ) за водене путове.

2. Дирекције за жедезнице са дивизијама: а) за грађење п ђ) експлоатацију. а

8. Дпрекција за рударство.

4, Дирекција за цивидне грађевине и народне палате.

Дивизије дирекција под 1 п 2 деле се опет:

ад 1. а) у одељења: «) за државне друмове и 6) за окружне друмове;

ад 1. ђ) у одељења: с) за морска пристаништа и пловне канале, 6) за сплавне и пловне реке и у) за медиорацију (исводњавање);

ад 2. а) у одељења: «) за државне железнице и #) за концеспоне железнице;

ад 2, ђ) у одељења: с) за тарифу и техничке реглмане (правиднике) ит. д

Дирекције под 3 п 4 овако се деле:

ад 8. у одељења: «) за рударство и атацију, статистику ит. Д, Бао:

тд. и 8) за

6 за експло-