Srpski tehnički list
|. ју
СТРАНА. 178. путу оне праве која стоји нормално на спрегнутим силама, а за осовину која стоји нормално на равни спрега, ин ако пети угловни пут означимо са му онда је:
А а
9 а БЕЛЕ = Мет
Простији доказ но Кастиљанов ово је: кад нека сила ГР дејчтвује у одстојању 7 од неке обртне осовине (С, и кад та сила стоји увек нормално на потегу т, п кад се утицајем силе Р врши неки рад ЈГ, пошто је учинио потег лучну путању и, то је рад Г, пете силе
дат у изразу: Е о јел
где му“ је путања нападне тачке силе Р. Али пошто је |
Рт једнако статичком моменту ЈЕ спле Р за обртну осовину О онда је:
А еЦи .5 ДЕ међу тим, ако моменат 6 увеличамо или умањимо за а#9е, то ће се и Г, увеличати или умањити за 42 или кад 9 променимо за 436 промениће се п Г, за 41; зато је:
аћ = е" аф
а отуда је изилави онај Кастиљанов став, то јест, да је, |
Фђ
МИ
· СПОМЕНИК КОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА
| |
ВроЈ 6.
Овај ће нам образац послужити веома згодно, да по њему нађемо једначину еластичне линије савпјеног еластичног система,
Међу тим, пуг којим долази ЖКастиљано до рада деформисања ма каквих врста дејства сила, или ма каквих врста еластичности, а тако исто и пут којим он долази до такозванога елементарног рада деформисања или као што он назива диференцијалног рада диформисања, тако је копликован, да је сумњали да ћеп маленом броју инжењера општи дело Кастиљаново приступно. Па ваљда је ово дело, и ако по садржини тако епохално, зато још врло мало познато, а још мање конструктерима приступно.
Пошто сам псто дело проучио, ја сам себи ставио у задатак, да на много простији. п елементаран начин одредим радове деформисања свију врста еластичности.. Ово мислим да сам п постигао, што ће имати да оцене читаоци, а уверен сам, да ће ову моју расправу моћи да схвате без икакове тешкоће, тим пре, што ћу се у овој расправи користити једино Хоковим (Нооке) закопом, који нам казује: да су у границама еластичног деформисања, иста деформисања сразмерна деформичућим силама свију врста еластичности. Ово је једини истинити по у инжењерским конструкцијама еластичних система применљиви и стојећи закон.
(наставиЋи 608)
етен -—–_==али а-ф- фл уии—-—_- =
СПОМЕНИК ЖОСОВСКИМ ЈУНАЦИМА
од
н.М.
На Видов-дан 1889. године, приликом помена изтинулим јунацима на пољу Косову; у присуству Њ. В. Краља Александра [., у Крушевцу је положен темељ за споменик којим би се овековечио најведичанственији а у исто време и најтужнији догађај у историји српског народа. |
Месеца Фебруара ове године министарство грађевина расписало је конкурс за пројекат истога споменика. На овом конкурсу участвовали су наша два вајара гл. Џетар Убавкић п. Ђока Јовановић.
У главноме пдеје оба уметника биле су ове;
Г. Убавкић је пзабрао за главну групу моменат кад се цар Лазар п Милош Обилић мире после свршене битке, и преставио их је да се рукују. Ова група постављена је на постаменту од 7 метра висине. На предњој фасади налази се женска Фигура која дува у трубу и преставља „Славу“, на задњој фасади види се група; косовска девојка држећи у наручију Павла Орловића. Рељефи: „Полазак у бој“ и „Косовска вечера“ постављени су на десној п левој страни постамента.
Главна група од т. Јовановића поднесеног пројекта преставља алегорију да српска Вила, у оном моменту кад и последњи барјактар пада, узима заставу да је сачува потомству за ослобођење и пружа венац свима косовским борцима. Ова је група 4,50 т висока, а постављена је на постаменат од 5,70 ш висине. Десно и лево налазе се фигуре: „Гуслар“ и женска Фигура престављајући: „Ослобођену Србију“, на предњој фасади
рељеф: причешћивање целокупне војске, а на задњој фасади рељеф: Милош убија Мурата.
Да бп оцена оба поднесена пројекта што потпунија била г. мин. грађевина умолио је неке од наших првих књижевника да они пре свега своје мишљење израве, па да тек онда пројекат буде поверен оцени Грађевинског Савета као надлежном у овој ствари.
Према извештају гореспоменуте комисије види се да она ни једном од уметника није била вољна да се призна прва награда, али разлози којима су свој назор поткрепили нису били довољни да Грађевински Савет убеде. Грађивински Савет нашао је, као п комисија у осталом, да је пдеја г. Јовановића боља и да заслужује прву награду, и то из следећих разлога: Г. Убавкић преставља цар Лазара где се рукује са Милошем Обилићем, што ни по историји ни по предању није могуће, јер је Милош погинуо још у близини Муратовог шатора, а то нам казује лепо овај одломак из народне песме кад се прича, како, је Милош пао после извршеног убиства;
«Ма бојно. се копље наслонио, «Бојно му се копље преломило (~ па њега павалишео Турци
«До сад мислим да је погинуо.
Фигура која пирказује „Славу“ није сретно премињена, зато, што се пропаст на Косову не може славити. „Полазак у бој“ не приказује никако интерестнтан моменал