Srpski tehnički list
број 2
И ови су изрази као и горњи нетачни јер са горивом испари не само у цилиндру дејствујућа пара као и она која је кондензирала већ и изгубљена вода из котла као и она која је са паром у виду малих капљица отишла, троше неки део горива. Све ово ваља имати у виду ва случај кад хоћемо да знамо количину воде или горива који су потребни; но ва прорачун вучне снаге као и зависност њена од горива, није потребно. За тачнији прорачун горива можемо под :' сматрати количину унешене воде а не паре као што смо горе навели.
Ако у изравима 5 и 6, увучемо вучну снагу добићемо:
1092 Ву == а ши а + 58 |Офлуок = ПРИМ ЉЛ аај 53 Ра 1 Ву Ра 9
У овим изразима дата је зависност потрошеног горива и вучне снаге.
У пракси је често пута интересантно знати зависност вучне снаге од површине загревања. Означимо је са Ро и означимо са д, количину паре која од једног квад. метра те површине на сахат испари. Онда ће бити количина развијене паре у једном сахату:
бр 6
Ако заменимо овом вредношћу Сћ у изразу 4, и решимо га по 2 добићемо: |
рубЕ боруге 77
У овом је изразу дата зависност вучне снаге од загревне површине. Ова се једначина врло згодно може употребити за прорачун брзине.
У свима досадашњим изразима јавља сер, за прорачун његов постоје разни изрази, ми ћемо навести два један је Сјагк-у
Р МЕ ра = 100 13 57 Ф—98)
р означава напон паре у котлу. Други много простији по Косћ-у
р,„ = 90185 фр.
По замени ове последње вредности у досадањим изразима и ако их решимо по 2-ту, односно по 20; — добићемо
и 0:0135рфа"ћ пе ЈЕ). |... 6...
0 ОТПОРПМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ П БРЗИНИ ВОЗОВА
СТРАНА 88
10фа Ћћо (аћ == МЕ ову ге а 4“ 10фа"ћок у ; Вр== 55 МЕ и 6 0'00135 ћу = ( Па 8 - је ; 0:00135 рзф Мој == | Вела а 2695 0:00135 р о Гоу = ( Тор [0
За једну машину, као што омо у почетку видели, прописан је граничан рад, другим речима прописана је количина паре развијене у једном сахату а за јединицу загревне површине: према томе десна, страна у трима последњим једначинама престављаће сталне вредности. Општи вид њихов био би
Ло == о.
Ако место ој увучемо секундну брзину 0 за коју важи ој = 86 2, биће: 25 = (о
)
Лева страна као што смо видели означава рад вучне снаге у кил.-грам. метрима, према томе и стална количина С, означава рад — гранични рад који се не сме прекорачити.
Из израза %' за дато 2 можемо одредити степен пунења ф.
21
а пера пе оне 1
Ф = (-оа5раћ
Ако израз 2% поделимо са 75 добићемо број коњеких снага.
Ма 12 ПБ:
У пракси је важно питање количина паре
од коњске снаге на сахат. Означимо је са а биће:
(= ПЕК
Количина горива од коњске снаге п сахата са В, означено биће : Ву А 15; На == Ма ЕЈ КД озо« је же ; Означимо са п, број коњских снага од јединице загревне површине биће :
М пне 15,