Srpski tehnički list

СТРАНА 52 највећа, но никако не соме прећи прописну меру. Та граница брзине, са којом возови на најлакшем делу пруге путовати могу, назива се основна брзина. Ако воз наиђе на веће успоне отпоре — онда се сразмерно и та брзина умањава, граница до које она опасти може зависи од јачине машине п оптерећења воза, као што ће се доцније видети.

Ако, узмемо две суседне станице онда време пробављено на путу измеђ њих назива се трајање вожње, ако дужину тога пута поделимо са временом на њему проведеном онда добијамо средњу брзину воза.

Означимо. основну брзину са С, нека смо за ту брзину и за дато оптерећење воза озна-

чили вучну снагу машине од тоне целокупног

воза са 24,. Као што смо у говору о вучној снази видели, за равномерно кретање воза вучна снага машине равна, је отпору, обадвоје од тоне воза рачунато. Ако означимо са УУ отпор воза у хоризонталној и правој линији и ако сравнимо са вучном снагом 2,, видићемо, да је Вит МУ веће је с тога што машина, према, својој снази у равницама може много више да вуче но на успонима, док се оптерећење возова управља према најтежем делу пруге дотичне секције; према томе и оптерећење воза биће далеко испод оног оптерећења, које машина у равној а правој прузи са основном брзином повући може, због тога 2, мора бити веће од У, т. ј. вучна снага може имати и већу вредност но што је има у равници а да се брзина воза не мора променути.

Ако се воз креће на успону =, онда долазе отпори од успона и за тај случај њихова вредност изнеће У/ + 5. Тај успон може да буде толики да наступи,

= УУ +

У овоме случају радиће машина са пуном снагом т. ј. њена ће снага за дату основну брзину С, бити потпуно исцрпљена. Сви они успони чије вредности леже испод те вредности 5, могу се прећи основном брзином.

У случају да у успону буде и кривине, онда ће вредност отпора бити: У 48 + У, 8 4 У/, можемо себи преставити као неки успон 5 + УУ, И у овом случају може да наступи, 5' ==

2, = У + 51.

У овој вредности 5:, престављени су они отпори од успона и кривина који се са основном брзином прелазити могу.

Овај успон #,, као и онај горњи х, зато што образују границу до које се основна бр-

0 ОТПОРИМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ И БРЗИНИ В0озо ВА

"да се брзина основна умањи,

БРОЈ 8 | зина не мења могу се назвати гранични успони, за дотичну основну брзину, неки их називају и критични успони. Граничан успон зависи за исту машину од величине основне брзине, он је већи за мању брзину а мањи за већу.

У свима случајима гди су отпори воза већи од граничних успона, не остаје ништа друго до како би се јача вучна снага. добила, која би те отпоре савладала.

У даљем току рада ми ћемо под 5, разумети у опште граничне успоне.

Као општу једначину за вучну снагу и брзину воза нађено је:

Жев == (Соте.

при чему ок, овначава брзину воза у километрима на сахат а 2, вучну снагу машине за це-

локупан воз. Ако једну и другу страну једначине под 1. поделимо са целокупним оптерећењем воза (С, биће

2 СопвЕ

И а ВМИ

г означава вучну снагу од тоне воза. При израчунавању отпора ми смо нашли следећи израз за отпор од тоне воза:

у _ МАО ТО Ме + 8)

о+т+ 6 Ако заменимо Уа и Уб са њиховим вредностима УУ; = 15 + 0,001 ок, Ил = ут + 00080, биће, пошто се уреди десна страна, Кеј о ин НЕ Мур 0:001 Т') 0'009 Г, – | – Ри јез па. 29) От У. овом изразу претпостављено је да је | уплив кривина за цео. воз један исти т. ј- да

је за машину онолики као и за кола. Погрешка која од туда произилази није велика и може се занемарити. Количину у другој загради можемо и овако написати :

0:001 (0+7)+0-009 1, Март

Као што се види вредност те заграде увек је мања од јединице; њена значећа цифра стајаће на трећем децималном месту, према томе и уплив трећег члана зависиће од величине брзине ок, За возове код којих је оптерећење де-

Ор И У је кон] от |