Srpski tehnički list

СТРАНА 152

1892/93 « У . о еј 48 « ПЦ « Ру 2 50

«1 « ЗЕТ

189394 « По Е Ке вичан 5, | « ПЦ « МР 50

АЦЕ « . .--- 8.

свршених 4 · •+ • · + + • • 54

И ако би се сад могло извести, какав је резултат био у свакој години, ипак што је то рад био више као школа, и што су се радови из једне године у другу повлачили, то ћемо само да изнесемо целокупан резултат рада, који се показао на изложби.

Како је пак основа нашем раду пруски правилник, то јест, управо се по њему ради, то да би подаци били што разумљивији показаћемо овде у кратко основу овог правилника; а како смо пак на основу тога правилника ми отпочели и радити показаћемо у засебном чланку мало детаљније. Ради снимања држава и већих простора, према садашњој науци потребно је, да се покрије цео простор са једном мрежом троуглова, и тек са тих тако утврђених тачака врши се даљи премер.

Ови се троуглови код страна мањих од 60.000 м могу сматрати као равни, и према томе као да леже у једној равнини.

_ 'Троуглови пак са већим странама не могу се више сматрати као равни, пошто су то сада површине од наше земљине кугље, дакле то су сверни троуглови и према томе и рачунање њихово оснива се на сверној тригонометрији, творији најмањих квадрата и виших рачунања.

Ови се последњи троуглови називају вишег, а они први нижег реда.

Пошто су пак тако, вишег и нижег реда троуглови утврђени према једном координатном систему, тек се онда приступа детаљном снимању појединих парцела, на оваки начин, пошто се тријангулација толико развила, да готово у свакој општини има по неколико таких утврђених троуглова.

Између тих тако утврђених тачака, или се иде још даље са обележавањем троуглова, или се одмах приступа обележавању полигона, са којих се снима детаљ.

Ево овим редом требао је катастар и код нас да отпочне, али услед потребе, да се што пре дође до резултата који би наше потребе задовољио, одступило се од тог' реда.

Истина је, да ово одступање, у опште узев, није правилно према геодетоким правилима; али онај већ горе поменути огроман број привремених премера, који су лежали несвршени, каои

ПРЕМЕР КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

БРОЈ 7 поред тога још и силне молбе, како од појединих, тако исто и од самих општина, били суи овде врло јаки разлози, да се рад катастарски тако отпочне како би се прво за наше садање прилике најпреча корист што пре добила.

У толико пре морало је се овој потреби и вахтевима одговорити, што и за оваке привремене премере није било опремних људи.

Да је онај рад од 1884. год. потпуно неправедно и неправилно извршен, о томе нема сумње, због тога су и ови привремени премери заведени, неби ли колико толико ствар исправили.

У брзо се увидело да они неће моћи одговорити свима потребама, па се за то и катастарско премеравање отпочело. Но ипак била је могућност да се и даље врше ови привремени премери.

Како смо пак из досадањег рада дошли до уверења, да ови привремени премери не само што нису од никакве користи, но да су уопште узев потпуно неправедни и штетни по државне интересе, то ћемо с тога, овде у кратко показвати, да су заиста неправедни и штетни. Остављајући многа непоштења која су се дешавала јер се рад вршио без контроле, ми ћемо показати да су баш ови добри п поштени премери непотребни.

Обично су могућнији људи били у стању, да изврше те премере, па је и од њих тако извршених, само онда чињена употреба ако се је ма на какав начин могло да нађе мање, но што је било. Међутим сиромашнији сељачки сталеж,

који највише осећа ту неправедност, или управо

пропада, не може ни да замисли, да он може некако мање да плаћа порезу, или ако и зна обично не стоји у милости код ћатев и кметова, да би они без јагњета и добрб дијурне хтели изаћи, да му и оно мало прљуше премере. Овај је број према онима врло велики. Сем тога и од ових, који су извршили премере, опет они имућнији, помоћу ма каквог познанства, нађу баш и ону канцеларију у Министарству финансија, где се премери контролишу, па онда или лепим начином, или импоновањем као људи из народа, пли напослетку кукњавом, — како ће морати у ајдуке, ако му се до тог и тог времена не сврши — постигну да им се њихови премери што пре пошљу на употребу. Истина је, да се са овим премерима у по-

| следње време похиталом забранило неспремним | људима; али ипак, они се непрестано врше и

иде по старом, јер се идан дањи може да види по какав сељак у Министарству ради тога. Распитајући пак по селима какаа је та дугујућа пореза и који људи обично дугују, рекоше нам да,