Srpski tehnički list

СТРАНА 156

Да би могли одредити моменте савијања, морамо познавати свеколике спољне силе, које дејствују на носач. Сем одредбе оптерећења треба одредити још као спољашње силе и реанције т. ј. отпоре које морају ослонци да произведу па да се одржи равнотежа спољаш. силама. Изналажење реакција мора да претходи прорачуну максим. момента. У свима случајевима оптерећења дејствују вертикално на ниже, а реакције вертикално на више, усљед чега суме обеју сила морају бити једнаке.

За прорачун димензија пресека дрвених мосница (носача), може се као покретно оптерећење узети притисак Р колских точкова, но најбоље је узети за покретно оптерећење навалу људску р, која на квадр. метар мостовеског патоса даје +00 кгр. оптерећења. Ово оптерећење р заједно са сталним оптерећењем (властита, сопствена тежина) образују целокупно оптерећење () (или а на јединицу дужине у кгр.); даље нека је ! слободна дужина греде у сантиметрима а дозвољено напрезање материјала | = 80 кгр. за растовину и | = 65 за чамовину на квадр. см. а за јачину противу савијања. Ово су вредности за дефинитивне мостове а за провизорне ова, се напрезања могу узети и [00—190 кгр. на см“.

У сљедећем показаћу како се одређују поједине силе које су нам потребне за рачурање и одредбу димензије пресека:

а.) На носач дејствује.само један терет Р (колски точак), чија нападна тачна аза 25“ стоји од ослонаца (сл. 1.).

Реакције, којб ћемо обележити са А ои В. држе се са силом Р у равнотежи. По закону о равнотежи сила мора сума свију 3 сила у односу на произвољну тачку бити равна нули. Ако изнађемо моменте у односу на десни ослонац добићемо:

АД — Рб = 0 ђ

Ме ти Еве аи (2)

На исти. начин имамо за леви ослонац Ра == ВЕ == 5 Пру ен НЕ ОВА М (8) [ Природно је дакле да је и б а Аз Ву Бет + ора7= а ђ Прва | = Р јер је г +=» = !.

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

БРОЈ 7

Одредбу момента савијања за извесни пресек носачев, показаће нам ово посматрање:

Утицај трију сила А, ВиР проузроковаће · савијање носача које дотле расти, док унутарње силе у сваком поједином пресеку не постану толико велике, да отпорни моменат, УУ — који оне производе, не буде раван моменту савијања. (М) који дејствује на тај пресек. У овом је тренутку повијање довршено.

Очевидно је, да се стање неће ни у колико променити, ако замислимо да је носач код узетог пресека, н. пр. код С, узидан и онда образује сваки део овако подупртог носача — АСи СВ по један носач, који је једним крајем узидан. Први део АСтрпи напрезање од силе А, а други СВ од обеју сила Р и В. |

Сила А производи у односу на подупрту тачку С — моменат Ах, а обе остале силе производе моменат: Р (а—) — ВП—х). Сваки од ова два момента, који су по величини једнаки а противног смисла окретања представља моменат савијањаза пресек С. Да су оба бројно једнака уверићемо се, ако за А и В изнађемо вредности по обр. 2.и 3. и ове заменимо у момент. једначини. У првом се случају добија

а у другом.

Па Е ара

ј (—) =

Р (а—) а == Ра => Ра == Ра = ог

рР | а пп итава али - задат – пр јЕ Ра Бар

о До | Од ова два момента потребно је одредити. један, и за одређење овога изабраће се онај део носача, на који дејствује најмања сила. Овде је случајно леви део.

: 2 биће = о, кад је х = 0. то

ђ | значи, да је на крају носача моменат савијања = нули. Одавде почев у колико х постаје веће у толико и моменат расти, и достиже до нападне тачке оптерећења, дакле кад је х =а,

вредност

Израз Р

ађ

Преко нападне тачке надаље моменти опа- дају, јер одавде почев моменат сиде Р умањује