Srpski tehnički list, 01. 07. 1894., S. 18

СТРАНА 156

Да би могли одредити моменте савијања, морамо познавати свеколике спољне силе, које дејствују на носач. Сем одредбе оптерећења треба одредити још као спољашње силе и реанције т. ј. отпоре које морају ослонци да произведу па да се одржи равнотежа спољаш. силама. Изналажење реакција мора да претходи прорачуну максим. момента. У свима случајевима оптерећења дејствују вертикално на ниже, а реакције вертикално на више, усљед чега суме обеју сила морају бити једнаке.

За прорачун димензија пресека дрвених мосница (носача), може се као покретно оптерећење узети притисак Р колских точкова, но најбоље је узети за покретно оптерећење навалу људску р, која на квадр. метар мостовеског патоса даје +00 кгр. оптерећења. Ово оптерећење р заједно са сталним оптерећењем (властита, сопствена тежина) образују целокупно оптерећење () (или а на јединицу дужине у кгр.); даље нека је ! слободна дужина греде у сантиметрима а дозвољено напрезање материјала | = 80 кгр. за растовину и | = 65 за чамовину на квадр. см. а за јачину противу савијања. Ово су вредности за дефинитивне мостове а за провизорне ова, се напрезања могу узети и [00—190 кгр. на см“.

У сљедећем показаћу како се одређују поједине силе које су нам потребне за рачурање и одредбу димензије пресека:

а.) На носач дејствује.само један терет Р (колски точак), чија нападна тачна аза 25“ стоји од ослонаца (сл. 1.).

Реакције, којб ћемо обележити са А ои В. држе се са силом Р у равнотежи. По закону о равнотежи сила мора сума свију 3 сила у односу на произвољну тачку бити равна нули. Ако изнађемо моменте у односу на десни ослонац добићемо:

АД — Рб = 0 ђ

Ме ти Еве аи (2)

На исти. начин имамо за леви ослонац Ра == ВЕ == 5 Пру ен НЕ ОВА М (8) [ Природно је дакле да је и б а Аз Ву Бет + ора7= а ђ Прва | = Р јер је г +=» = !.

ПРИЛОЗИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДРВЕНИХ МОСТОВА

БРОЈ 7

Одредбу момента савијања за извесни пресек носачев, показаће нам ово посматрање:

Утицај трију сила А, ВиР проузроковаће · савијање носача које дотле расти, док унутарње силе у сваком поједином пресеку не постану толико велике, да отпорни моменат, УУ — који оне производе, не буде раван моменту савијања. (М) који дејствује на тај пресек. У овом је тренутку повијање довршено.

Очевидно је, да се стање неће ни у колико променити, ако замислимо да је носач код узетог пресека, н. пр. код С, узидан и онда образује сваки део овако подупртог носача — АСи СВ по један носач, који је једним крајем узидан. Први део АСтрпи напрезање од силе А, а други СВ од обеју сила Р и В. |

Сила А производи у односу на подупрту тачку С — моменат Ах, а обе остале силе производе моменат: Р (а—) — ВП—х). Сваки од ова два момента, који су по величини једнаки а противног смисла окретања представља моменат савијањаза пресек С. Да су оба бројно једнака уверићемо се, ако за А и В изнађемо вредности по обр. 2.и 3. и ове заменимо у момент. једначини. У првом се случају добија

а у другом.

Па Е ара

ј (—) =

Р (а—) а == Ра => Ра == Ра = ог

рР | а пп итава али - задат – пр јЕ Ра Бар

о До | Од ова два момента потребно је одредити. један, и за одређење овога изабраће се онај део носача, на који дејствује најмања сила. Овде је случајно леви део.

: 2 биће = о, кад је х = 0. то

ђ | значи, да је на крају носача моменат савијања = нули. Одавде почев у колико х постаје веће у толико и моменат расти, и достиже до нападне тачке оптерећења, дакле кад је х =а,

вредност

Израз Р

ађ

Преко нападне тачке надаље моменти опа- дају, јер одавде почев моменат сиде Р умањује