Srpski tehnički list

БРОЈ 7

КОНСТРУКЦИЈА САНТРАЧА 2 ЊИХОВА УПОТРЕБА

КОНСТРУКЦИЈА САНТРАЧА П ЊИХОВА УПОТРЕБА

СТРАНА 145

н 4

пала раван еввлнатае еони суда

МИШЕ МА

(СЛИКЕ НА а.

од '

РКОВИЋА

ИНСПЕКТОРА.

82, 83 и 81)

Еф

Сантрачи имају у опште задатак, да притисак грађевине равномерно разреде на земљиште, или да тај. притисак пренесу на дубље моћније слојеве земљишта.

Сантрача има две врсте:

[. лежећих,

9. сантрача од шипова.

А, Лежећи сантрачи. инаала биља амин првенац ла авене2: Нема сумње, да свако земљиште може да

издржи неки притисак; оно ће почети да попушта тек пошто тај притисак постане већи, но што је његова моћ ношења. Ако дакле тај притисак разделимо на што већу површину, то ће свака квадратна јединица имати сразмерно мање да носи, и према томе моћи ће се земљиште у толико поузданије оптеретити.

Проширење темеља п раздељиваље терета биће дакле у том погледу код сваке мање издржљивости земљишта од велике користи; но оно је корисно и у другом погледу, што ровито земљиште често пута није свуда једнаког својства и исте моћи ношења. Ако би дакле непосредно на таквом земљишту положили какву грађевину, то би се она неједнако слегала и опасност би била много већа, но кад би се иста слегала равномерно и у целини. Први је дакле услов, да земљиште под целом грађевином буде непрекидно и тако спојено, да се не може раздвајати. Подела терета постизава се лежећим сантрачем. Сантрачи треба да су увек под водом (0,30

до 0,50 м,Ј, јер би у противном случају, па и

у самој влажној иловачи брзо иструлели и попустили. Лежећи сантрачи употребљују се при лакшим грађевинама и при једноставном земљишту.

а. Немачки сантрачи.

Главни делови ових сантрача јесу (ел. 1.): попречни прагови а од 823 до 30 см. у квадрату (или У, јачине уздужних прагова) и у одстојању од 1,00 до 1,50 а највише до 1,80 м.. рачунајући од средине до средине прагова, Попречни прагови полажу се помоћу равњаче хо-

0, . ~ еј / 087 пари“ еј 417 | Ј | Милије сл. МЕ 48% •: ј у | | ј Мо (| |

ризонатно на ископани темељ; ови се прагови горе засецају на дубину од 6 до 8 см. а највише до 9 см. (обично на '/ њихове висине); на попречне прагове а у ове засеке долазе: уздуженља прагови ђ, који су обично 25 до 32 см. јаки и око 0,90 до !,25 а највише 1,50 м. размакнути (рачунајући од средине до средине | прага). Овај се размак ретко кад узима преко 1,00 м. Цељ је уздужних прагова да стегну темељни зид по дужини; они се настављају по ол. 2. или по сл. 3. и на саставу и гвозденим спонама утврђују. Састав уздужних прагова треба, увек да буде над самим попречним праговима.

На уздужне прагове полаже се патос од 8 до 10 см. а највише до 12 см. дебелих талапа, (обично 7“, од дебљине попречних праговај, које се прикивају дрвеним клинцима.

Када се сантрачи праве без попречних прагова, онда талпе треба да су 12 до 15 см. дебеле. Сантрач треба да је са сваке стране зида најмање за 20—30 см. шири од истога. Спољне површине зида долазе обично у једној линији са спољним уздужним праговима.

Да не би цео терет зида лежао само на сантрачу, то се поједина, поља, између прагова испуњавају рушевином, ломљеним каменом, шљунком, црепуљама од цигаља или песком, и за тим добро набију. Ова се поља могу испунити и зидом, који треба прелити хидрауличким малтером.

Сантрачи се често пута ограђују пребојем и то или свуда у наоколо или бар са оне стране, са које вода долази; ово се ради у цељи, да се темељ обезбеди од подлокавања. Но ова ће се цељ моћи само тако постићи, ако се сантрач | толико дубоко положи, да се испод њега не налазе више никакве водене жице. Са пребојем постизава се још и та корист, што се њиме за време грађења пресецају водене жице, и што |" бе земљиште испод сантрача ограђује, те тако не може да се измигољи.

Пребој се не сме непосредно са сантрачем спојити (сол. 4.) и то због тога, да би се сантрач могао независно од пребоја слегати.

Сва дрвенарија треба да се увек налази испод најмање воде.

Рогљеви сантрача конструјишу се најпростије овако: уздужни прагови једнога крака

мит