Srpski tehnički list

КЛа „“

у [ 4

Број 9

ПЗВЕШЋЕ 6А ХИГИЈЕНСКОГ КОНГРЕСА

ОТРАНА 195

ИЗВЕШЋЕ ОД ЖИГИЈЕНОКОГ КОМГРЕСА

од ЈОВАНА ИЛКИЋА

АРХИТЕКТА МИНИСТАРСТВА ГРАЂЕВИНА

Право богаство једног народа јесте здравље. да одржавање и неговање народног здравља потребна, је снага, како појединаца тако и државе. Наукл, која нас учи, како се негује народно здравље, јесте Хигијена. Она постоји на научној основи а развила се до данаш“ њег ступња научним испитивањем свега онога, што утиче на опште здравље, а што се находи у околини, у којој човек живи. То су у главноме: ваздух што удишемо, вода, коју пијемо и земљиште на коме стапујемо.

Још су стари народи — Егишћани — имали 0сновне мисли о'неговању општег здравља. Код њих су постали први зачетци јавне Хигијене. Они су пмали прописе о одржавању чистоте у кући и у пољу, о снабдевању насеобина добром пијаћом водом, о изоловању заразних болесника ит. д. — Даље, види се, да су се стари Грци п Римљани придржавали извесних хигијенских принципа; у што се може рачунати: становање у пољу, купање, гимнастизирање, борење и т. д. Нарочито се од Римљана још п данас виде остатци; Неронових бања, рушевине клракалине бање у Риму ; каои они дивно изведени аквадукти, који су из велике даљиве, с брда, доводили у Рим здраву и чисту пијаћу воду.

· Осим тога, Римљани су водили брпту п о одвођењу употребљене воде и сплачина, 0 канализацији. Ово доказује остатак великог канала званог СЛоаса, тахипа не далеко од Когша — готапш-а. Таквих остатака 04, канала има пи у нашим крајевима, нарочито по Београду, који је. испресецан некодиким римским каналима.

После пропасти римског царства пропада и стара култура, а са њом пи сваки даљи рад на пољу Хигијене. Тако, да су у средњем веку, услед тога, бесниле најужасније епидемије.

Тев у ХУ. веку — у времену тепалззапсе-а, када је у највећем јеку био развитак културе у Италији, пдчео је СОоттато радити на хигијенп. Радпо је као лапк, ненаоружан садашњим срествима за исиштивање и проматрање, само на основу личног искуства и здравога разума. Он је поставио неколико основних правила, која, и данас важе.

У последњој половини овога века пришли су у помоћ хигијени: микроскоп, хемија и бактеоролотија # још статистика, као сигуран посматрач резултата и дејства примењених принципа.

Микроскопом изнађене су клице разних епидемичних болештина, а бактеорологија је проучила живот и услове развића тих клица. А хемија, поред тога, што је нашла по здравље шкодљиве супстанције, тражила, је и изналавила начине: да се отклоне по здравље шкодљиве супстанције и затиру заразне клице.

Развитком и напретком хигијене показало се, да није довољно само по лабораторијама вршити опште п констатовати узрок болестима и заразама, но даје главно предупредити постанак и развијање па и распростирање епидемичних клица. Ово последње довело је у тесну везу и техничаре са хигијеничарима.

Најзад испитивање Физполошког дејства како провађених клица тако и примењених хигијенских принципа

| рички у саму варош,

на човечији организам јесте поље, на коме рад лекара, помаже раду хигијеничара.

Из овога се види, да је потребан узајаман рад хигијеничара, техничара п лекара, у цељи, да се љутско здравствено стање поправи или добро одржи.

Овај разлог и тежња и потреба, да се хигијенски питања што брже реше; а и да би се поједини научари лично упознали, те непосредном разменом мнења и дпекусијом разних праваца у науци расправили поједина непотпуна решења у хигијени: — изазвали су потребу, да се установе и одржавају хигијенски конгреси.

"Такав међународни конгрес држат је У Пешти од 1—9 Септембра ов. г, и он је на броју МШ. међународни конгрес за хигијену и демографију.

Ни овоме конгресу ја сам пмао част заступати српско инжењерско удружење. И с тога нека ми је слободно, да за сад у кратким цртама изнесем главне тачке рада овог конгреса п утврђене резултате, у колико су у вези са грађевинарством у опште.

За уређивање вароши треба израдити грађевински законик, који свестрано обухвата не само грађење са конструктивног гледишта, но и са хигијенског. У главном треба у том погледу да буде у законику ОВИХ принципа :

1.) Вароши се већином увећавају п с тога је потребно обратити пажњу на размештај појединих делова варошких

Фабрике и у опште радионице, у којима се радом развијају разни гасови, не треба постављати у насељени део, но треба определити један део вароши, који тако лежи, да ветрови не преносе окужени ваздух Фабно да растерују ван ње.

Даље један део вароши треба подићи тако, да

| свака кућа, била за једну, две или трп фамилије има

око себе башту — УШепмјегје!. А у широким улицама рди год је могуће треба пред кућама остављати по неколико метара чистог простора за баштице, па ма п самом травом васађене. Али при том ваља пазити, да се и та трава чисто одржава; т.ј. што више залива, те да се у трави и у тим баштицама не задржава никаква нечистота.

2.) Да се зграде граде на здравом земљишту. А ако је баш неопходна потреба, да се на неком хрђавом, насппаном, земљишту мора зидати; онда треба земљиште то пзоловати од грађевине. И нарочито добро пазити, да се вода на таквом земљишту не задржава или да вода из канала не пролази кроз зидове. Јер, од те влаге прелази све у трулеж, и једно испарењем а друго што се разни нездрави гасови увлаче кроз зидове, постају по кућама разне болештине.

8) Да се забрани грађење тако званих Влоскћацвег, где је плац озидан са свију страна. Нарочито при малим просторима плаца. После, да ширина улице буде равна висини зграда, а испод 128 м. ни једна улица да се не гради. Да се пзостављају Тлећећбје, а нарочито онп, у које гледају прозори оделења за становање. Јер при високим зградама а малим авлпјама заостаје ваздух у доњим слојевима, а то је нездраво.

28