Srpski tehnički list

75, 75, онда је укупни меканички рад А, који се троши при савлађивању отпора влака на прузи АВСР

ове вредности

== (2ћ + 1000.) (81 + Тћ, (, Зе -- (Хћ а 10005) (. 58 .... С 7ћ Ц (% (81 + 50 + 85) + 1000. (% (ћу Зуткј5з. ћа)

_јер је из слике:

но ~ тој со бод) према томе ћ, — 1, 8;

1 с во о ћ0а пе Врејива, Ако је ћ — ћа, т.ј. ако је влак, пошав од једног места А и пошто је прешао произвољно узбрдица и низбрдица, дошао у место В, које је са полазним у петој хоризонтали, онда је

МА нет (ЈЕ (81 -- 89 + 85)

т. ] потрошена количина рада на кретање влака по узбрдици, равници и низбрдици у овок случају (ћ,) = ћ)) иста је као и кад би се влак кретао само по хоризонтали од дужине 5) -- во 4 8а, а то је у осталом и очигледно ; јер онај део рада теглеће силе, који се троши на дизање тежине влака уз узбрдицу, враћа нам сама тежина влака при кретању низ низбрдицу, или, према нашој елици, компонента ()тоа, што јеу правцу пруге, при узбрдици дејствује у супротном травцу кретања влака а та коипонента исте величине дејствује при низбрдици у истом правцу у коме се влак креће, дакле при узбрдци + Ото а при низбрдипи — () 811, сума њина је + Огше — Озте == '), остаје дакле само дејство компоненте (), с080, која је приближно равна, (у, јер је (ф тако мало, да можемо ставити сова = 1. ИМето је то тако и када се влак враћа у исту тачку од које је и пошао: и тада је пређена висина ћ у једном правцу равпа пређеној истој висини | при повратку истим путем. те је губитак рада при успонима раван добитку на раду при падовима — резултат је да не треба ни више ни мање меканичког рада но што је нужно при кретању влака по равници а на истој дужини.

Да се при кретању воза по низбрдици не би морало употребити кочење точкова, а да би брзина остала стална, мора отпор кретања влака по низбрдици бити раван теглећој снази локомотиве при затвореноме регулатору, т. ј. мора бити

Х = Ф (а — 1000. 1) > 0, јер је теглећа снага локомотиве при затвореном регулатору равна нули, тада снага, која произлази од замајне моћи влака, одржава сама сталну брзину влака. Тај услов можемо простије и овако писати

ту > 1000.1 или > 1000.

8 Отпор кретања у кривинама

Узмимо једна кола са двема осовинама, чије растојање (Вадзапа) не сме прећи извесну границу, " према величини полупречника кривине пруге, и нека колосек у крквини има прописано узвишење и проширење. Осовине су међу собом паралелне и тај положај никако не мењају. Шри кретању кола у кривини точкови имају тенденцију да се крећу тангенцијалним правцем; услед тога спољни точак | предње осовине 1 нашлазиће са све већим кругом на спољну шину (због коницитета точкова), а унутарњи точак 2 са све мањим кругом на унутарњу шину. Услед тога, што спољни точак 1 наилази на спољну шину са све већим кругом, расте му и отпор све већма (ту имамо исти случај кретања као и код стрме равни, јер наилажење точка са све већим кругом на шину није ништа друго но пењање уз шину а по успону равном коницитету точка, тада дакле има да се диже тежина кола, при чему се троши извесна количина механичког