Srpski tehnički list

Топлота, што се сагоревањем горива развија на огњишту, од чести се пренаша непосредно, зрачењем, на дуваре ложишта и саопштава води а од чести иде на загревање гасова што се при процесу сагоревања горива развијају. Количник

зрачењем саопштена топлота Зт грејној површини

укупна стварно саопштена топлота Т грејној површини

показује, који се део од укупне топлоте Т пренаша зрачењем на грејну површину. Одатле се налази

Зу = ве. Т = зе, бл, Тт. : Кад од укупне стварно саопштене топлоте Т = ел. Тт одузмемо зрачењем саопштену топлоту Зт = ве, Сл. Тт, онда нам остаје топлотна множина што се троши на загревање гасова који се при сагоревању развијају, и њена је вредност дакле

вд. Тр — вс, сд. Тт = сл, Тт (1—86) калорија.

Зрачни коефицијенат 3; износи за камени угаљ и коке ве = но Ова множина ел, Тт (1—8с) калорија саопштава се свој множини гасова што су у ложишту (дакле множини гасова што се сагоревањем 1 килограма горива развијају и множини ваздуха В што је нужна за сагоревање тога 1 кграма горива) и повишава им температуру од првобитне фо (коју гориво и атм. ваздух имају пре почетка процеса сагоревања) до температуре +), коју гасови (заједно са ваздухом нужним за сагоревање) имају после свршеног процеса сагоревања. Ако, дакле, са 5 означимо специФичну топлоту укупне гасне смесе (а то је она множина топ

лотних јединица, која је нужна да би се 1 килограму гасне смесе повисила темпорагура за 1'), онда мора постојати овај однос

(1 + В) в. (5 — 15) = са. Тг (1-——в0), а одатле је опет

(] —86). Сл. Та

бек "а Вв

Температура (о, коју имају гориво и атм. ваздух пре почетка сагоревања, износи само неколико степени и можемо је према високој температури ф,, коју има гасна смеса за време и после сагоревања, занемарити; зрачни коефицијенат зо износи за камени угаљ и кокс зе = 0,2; степен ефекта ложишта сл за камени угаљ износи 0.710; множина атм. ваздуха В кгр нужна за потпуно сагоревање 1 килограма горива, износи за камени угаљ В = 15 кгр., а специфична топлота гасне смесв износи 8 = 0,24; према томе би || за ка-

мени угаљ имало ову вредност

(1—0,2).0,75.1500 __0,6.1500 __ 4500 _ 1178» 57715 15).0.24 16.024 — 8,84

Из једначине за + видимо у исто време да је |) у толико веће, што је зрачни коефидијенат 32 мањи, т ј. што је површина дуварсва ложишта мања, дакје што је ложиште мање, да је сразмерно топлотној моћи Ту дотичног горива и да је веће што је множина В нужног ваздуха за сагоревање мања,

Одредба површине огњишта. Огњиште је оно место, где се збива процес сагоревања горива и развија топлота нужна за преобраћање воде у парном котлу у пару. Што више горива сагоримо на огњишту у јединици времена више ће се и топлоте развити и води саопштити, те ђе се и више паре развити. Да св дакле извесна количина паре развије у јединици времена, нужно је да се у том времену сагори извесна количина горива од дате топлотне моћи. А колико ће се горива моћи сагорети на огњишту. то зависи од величине огњишта и од висине слоја горива на огњишту. Но величина огњишта прилично је ограничена и то у ширину ширином колосека агу дужину тиме, што јона сме бита само толика, да се гориво може лако свуда по огњишту добацити и разастрти. Висина слоја горива на огњишту такође није произвољна, већ зависи од природе горива, да ли су комади горива крупнији или је гориво у ситним комадићима, прашини. Ова висина слоја мора бити мања за ситније гориво а већа за крупније, а то с тога, што. између крупног комађа већи су и међупростори што су ваздухом испуњени, те и више ваздуха, нужног за сагоревање, може да пролази кроз те међупросторе но код ситног комађа и прашине, где су делићи горива боље приљубљени, међупростори између њих мањи и мање ваздуха може да прође. Даље, горњи комади слоја горива на огњишту покривају међупросторе између комада горива испод њих, и што су комади ситнији, то ће се и међупростори пре, при мањој висини слоја горива, вапушити и спречити пролаз ваздуха,

но кад су комади горива крупнији. Да би дакле ваздух, нужан за сагоревање, имао довољно слободног 4

основи ВА ГРАЂЕЊК ДОКОМОТИВА