Srpski tehnički list
СТРАНА 48 са потпорницима других кљештима. Поједини се делови укрштају, зато се кљешта конструишу двогуба.
8. Комбинација вилис "итреневерка са разним потпорним тачкама могу се извести на разне начине, а примењују се нарочито тад, кад подлога с обе стране има знатну ширину.
17. Полигоналан штренгверк даје најпростију конструкцију, но није стабилан ни при симетричном оптерећењу, захтева примену споредних конструкција за повећавање крутости. Ова се вајпростије постиже употребом више пблигона са таковим распоредом, да преломи једног падају у стране другог пцаигона. Тиме се образује система триуглбва мале висине, који повећавају крутост конструкције. Притисак свода преноси се радијалним потпорницима, који су двогуби (ел. 27.).
Оваке је конструкције први употребио Пероне (Реггопеб), па како је деформација усљед еластицитета материјала знатна, то је морао употребити нарочито сретство да је поништи. Ово је постигнуто терећењем скеле у темену; терет се при посредовању свода повећавао, а после опет смањивао.
Рачунање димензија оваке скеле бива по теорији о лучним носачима. Приближно се може дазнати цео пресек скеле
ј = 200 · у у квадр. сантим.
ако је у полупречник свода у метрима.
18. Полигонална система са решеткастим носачем.
Чиста полигонална система нема велику крутост зарад своје мале висине. Ако се између две полигоналне системе умете решеткаст носач, добија се конструкција, врло употребљива за велике распоне, са знатном крутошћу, која се најбоље примењује тамо, где цео отвор мора бити слободан за време грађења.
19. У разним приликама примењивани су и други системи скбла; тако: на мосту преко Мекара код Канштата луци су грађени од вештачки извијеног дрвета; на новом мосту инвалида у Паризу употребљен је сегментеки решеткаст носач; код великих и високих мостова испуни се цео отвор скелом, која се лако гради; врло је стабилна, али може захтевати више материјала но друге конструкције.
ОКЕЛЕ ЗА СВОДОВЕ КАМЕНИХ МОСТОВА
БРОЈ 9
90. Међусобна веза лукова +
Бива нарочитим конструктивним деловима (Оитећгћсе), који се полажу паралелно подужној осовини свода, и предохрањују измицање. Сем тога и укосо утврђују талпе или слабије гредице за све луке, да би уништили дејство ветра или једностраног терета.
91. Подлога
Носи луке скеле; конструкција њена зависи у главном од ових прилика:
1. Ако је висина од корита реке до почетка свода незнатна, а отвор не мора бити слободан, онда се побијају шипови у корито, на шипове намешта се јарам, који носи сву осталу конструкцију скеле (ел. 80.).
2. Ако је висина између ноге — основе — свода и корита реке знатна, или је дубина воде већа, онда се (сл. 20. подижу поједини стубови и они служе као сталне тачке, на које се ослањају сви конструктивни делови било помоћу пајаната или јармова, који допиру од стуба до стуба.
8. Ако је потребан чист отвор испод скеле, онда се шипови ударају у близини тумбаса и о њих наслони слободна (1тебгасепа) скела.
4. Ако је вода врло дубока, дакле побијање шипова скупо, или су тумбаси врло високи, онда се скела ослони непосредно на стуб (сл. 26.) или на венац испод свода, или се узиђује нарочито камење, које прво служи као ослонац скели, а тек по што се скела уклони, отеше се према потреби. Некад се у стубу или своду оставе отвори, у које улазе поједини делови скеле; отвори се по свршеном демонтирању озидају.
229. Тежина скеле
Треба да се зна приближно кад се приступа рачунању њених димензија. Искуством је утврђено, да ова тежина износи 9 до 177), просечно 119 тежине свода у темену на квадратан метар хоризонталне пројекције скеле. Дакле, ако је јачина свода у темену а, онда 0:9 ду до 0:17 Фу или просечно 0:11 аду. Ова се тежина најпростије урачунава повећавањем јачине свода у темену за. 0:9—0:17 а.
(Наставиће се).
|
Ра И .~ па и занате