Srpski tehnički list

Број 8 И 4.

кривицу у томе, што је он то одмах примио за готово, не потраживши обавештења, или дата, која стоје Општини на расположењу по свиматачкама, које је председник у своме одговору навео. Одбор дакле само у томе може имати кривицу. Али главна кривица у томе, увек је на г. председнику Општине. Кад је г. председник тај одговор саставио, разуме се, да о томе није знао нико у грађевинском одељењу Општине Београдске, међу тим се у томе одговору спомињу многе техничке ствари које су се дешавале и пре њега, и за које смо ми били најпозванији, да му дамо обавештења. Он, као што велим, није сматрао за нужно, ни једног инжењера да позове, него је поверовао једном писару, који се у његовој околини налази, и који му је тако рећи, и саставио онај одговор, који је он изнео. Ја налазим даље господо, да је овим нацртима баш и сам захтев г. СтеФановића у неколико задовољен. Налазим с тога, што сам ја баш пажљиво саслушао ове одговоре; у њима се нарочито напада и технички руковођ. Технички руковођ, у овом случају, били су наша два Одборска инжењера, који су давали Одбору савете, да се тако ради. Ја сматрам да је њихова кривица једино у томе, што нису устали у Одбору у одбрану нашу, да стану на пут онаквом једном решењу Одборском, да се преко једног нашег акта прелази с презрењем. Али то питање ја мислим, да ми морамо у једној нарочитој седници да решавамо, хоћемо ли што и шта ћемо с тим нашим коле-

гама радити, што су се као чланови Инжењерског Удру-_

жења онако понашали, Ово пак овде, одговор је њима као одборницима Општинским. Дакле, да овај одговор сад упутимо целом Одбору Општинском, и његовом председнику на челу, који је онако схватио онај наш акат, то мислим да је довољно за овај мах, а шта ћемо најзад ми према нашим колегама у Одбору као члановима, Инжењерског Удружења даље да радимо, то је ствар о којој Управни Одбор треба да размисли, па да сазове једну нарочиту седницу, на којој ће свој предлог по овој ствари изнети.

Селесковић Т. — Господо, ја не бих могао сапеговати, да ми по предлогу г. Јевте Стефановића, управимо наше стреле одбране против наших колега који седе у Одбору, и то из два узрока. Прво, што ми је из вишегодишњег искуства, стеченог у Општинској служби, познато, у каквим односима стоје инжењери наши, према Општинској власти, па било да су Општински чиновници, било чланови Одбора. — Суд и Одбор Општински гаје чудну предрасуду према српским инжењерима и невероватно је, да су позвали у помоћ српске инжењере да суделују у једноме акту којим се у опште на српске инжењере баца анатема.

Други је узрок ово: кад би се ми окомили противу наших колега у Одбору, ми би постигли управо онд, што данашњи Одбор заједно са председником и жели, ·а то је, да се ми — српски инжењери — међу собом завадимо. А то никако не смемо допустити, јер би се огрешили о начело Удружења нашег. Мени је врло добро познато, на који је начин тај памтлет председника наше престонице постао, и мислим да нећу погрешити ако тврдим, да су при томе, наши колеге имали најмање удела. Они су могли да раде заједнички у избору тих стручњака Линдлеја и Чокеа и тиме се огрешити о једно начело које их везује за ово наше Удружење, али за састављање одговора на нашу резолуцију, ја сам тврдо убеђен, да ни један инжењер није консултиран. Одговор на нашу резолуцију у главноме је, састав господе доглавника председникових, који заједно с њиме мене лично мрзе, и воји су довели управо то лично питање у везу са

РАД УДРУЖЕЊА

СТРАНА 48.

одговором Одбора Општинског, што наравно није требало никако да буде.

Моје је мишљење, ако се усвоји предлог г. Јевте Стефановића, да тражимо рачуна од тих наших колега који седе у Одбору и који нису нашли за вредно да своје Удружење достојно заступају, онда да то учинимо на тај начин, да их овде, у нашем кругу — у нашој кући, где смо ми сами, осудимо, наравно пошто их претходно позовемо и од њих затражимо објашњење о њиховом неколегијалном, пасивном држању, у Општинском Одбору. На тај би начин могли да прибавимо себи сатисфакцију. Никако пак не би требало, да ту њихову немарност на јавност изновимо, јер ћемо тиме нашкодити сами себи, т.ј. нашем Удружењу. Они ће најзад бити довољно кажњени тиме, ако се предложена резолуција и писма управе на сам Одбор, јер су и они чланови тога Одбора, а оно исто што погоди остале одборнике погодиће и њих.

Да пак председник Општине и Одбор заслужују да им се овако одговара, мислим, да се по себи разуме. Ми не треба да играмо улогу благога човека или назови каваљера, него морамо водити рачуна о томе, да је памфлет председника Општине својим цинизмом и изношењем неистина страшно обмануо јавно мнење, п сада ваља свом оштрином и тешким оружјем одбити те неистинитости и највећом строгошћу изнети праву истину пред јавно мњење,

Са највећом строгошћу ваља да одбијемо од нашег Удружења оне тешке увреде, које су му заиста нанесене од стране председника г. Мих. Богићевића и његовога Одбора.

Толико о тој ствари. Сад имам још једну примедбу, управо једну молбу да упутим на Удружење, ато је ла ме извини, што је моја личност, без моје кривице, управо неоснована мржња и пакост г. Богићевића према мени, дала повода, да се наше Удружење мора бавити и оваквим непријатностима.

Јовановић К. — После овога што је г. Тоша рекао, мислим, да не би требало сад о нашим колегама да дебатујемо, а шта ће се предузети против њих, то нека остане Управи, да она поднесе од своје стране предлог други пут; онда ћемо да видимо и да ли треба што против њих предузимати или не. Никако не треба,

сад ту ствар везивати са овом, јер ово није лична ствар

једног или два инжењера, него је ствар целокупног Одбора Општинског са г. председником на челу. Ја мислим да не треба даље о томе више ни говорити, него усвојити ове резолуције.

Стефановић. Ј. — Ако мислите господо, да штампате ова два нацрта, ја бих предложио, да се штампају само као пројекти без потписа, да се не би наши колеге, који су писали те саставе, излагали нерасположној мржњи и интолеранцији од стране Одбора. Али да одговор треба да буде штампан, мислим да је јасно за свакога, с тога, што је у Србији потребно да се штампа, и да се тако ради. Треба ударити на велика звона, па да се чује у нашој журналистици. Ако ви кажете блато, свесни ће људи рећи, да доиста ми имамо право, али остали свет, који има више гласа, него интелигентпи људи, тај ће свет веровати, да ми нисмо били у стању. да одговоримо, на онакве „очите“ разлоге, који су тамо наведени. ( тога сам ја баш за то, да се тачка по тачка из њиховог одговора побије, као што су и они

радили. За то сам, да се строг одговор напише.

Манојловић. П. — Господо, између ова два нацрта, који су нам прочитани, ја мислим, да је боље написан