Srpski tehnički list

СТРАНА 94.

РАД УДРУЖЕЊА

БРОЈ 8 и 4.

САСТАНАК. УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

ДРЖАН 25. НОВЕМБРА 1899. год. У БЕОГРАДУ.

Председавао председник : Јосимовић Пословођ: Рувидић

(СТЕМОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ).

На састанку били су чланови: г. г. Божић Милутин Ј., Вуловић Велислав Н., Димић Павао, Ђорђевић Драгутин, Јовановић Коста, Јосимовић Миливоје, Илић Милош В., Кикић Милош, Леко Димитрије Т., Манојловић Нестор, Бр Марковић Стеван, Милипковић Аца, Мутавџић Рака (0., Николић Миша, Павлићевић Миливоје,. Поповић Милорад К., Рувидић Милорад, Селесковић Тоша, Стаменковић ТЕ а И. Станковић Јоца, СтеФановић Андра, Стефановић Јевта, Тодоровић Влада, Чолић Стеван.

Почетак у 5' часова по подне

Председник. Молим вас, господо, да отпочпемо рад.

Познато је Удружењу, да је ове године Општински Одбор расписао један стечај за грађење канализације, кеова и антрпота, дакле за велике радове Општинске, којим је тражио понуде, како за израду пројеката, тако и за извршење тих грађевина и њихово Финансирање, Тај је елаборат био толико непотпун, да служи као докав рђавог разумевања тих ствари од стране оних, који су на томе радили, и, у очима страног света, мора бацати рђаву светлост, у првом реду, разуме се на људе од струке, који су позвапи да на таквим пословима, раде, а у опште паки на целу интелигенцију нашу. Тим поводом наше Удружење држало је један састанак 23. јуна ове године, и донело је једну резолуцију, коју је нарочитим спроводним писмом упутило Општини, обраћајући јој пажњу на погрешан пачин, којим се хоће ти радови ла приведу у дело. Разуме се, такав један акат није се могао допасти данашњим представницима Општине Београдске, за то што су у томе морали видети своју сопствену погрешку; а показало се да нису на тој. висини, да могу такве савете да приме онако, како су им и дати, него су извесно у томе нашли за себе увреду, а може бити у извесном погледу назрели су и своју штету. Тога ради данашњи г. председник Општине спремио је некакав извештај, који више има карактер једног памфлета, и који кипти незнањем, пакошћу и намерним извртањем ствари. Тај његов извештај није пишта друго но један напад, или управо да речем грдња, упућена на Удружење и на поједине његове чланове, од којих неке именује, а неке избегава, именовати. Извештај тај прочитан је на седници Одбора, Општинског од 13. јула ове године, и Одбор га је усвојио у свему и донео решење, да преко акта Удружења | Орпских Инжењера и Архитекта са МР прелази ф дневни ред.

Сада, молим вас, баш да претпоставимо, да је Удружење у нечему имало неправо, обраћајући се у опште на Општину Београдску, или, да у ономе што је у том акту казато, има чега неупутнога или погрешнога, да се упитамо, да лиима права Одбор Општински, као такав у опште, а нарочито данашњи Одбор онако као што је састављен, да са презрењем прелази преко једног акта упућеног му од стране једне стручне корпорације, у којој ако није представљена сва наша интелигенција,

оно заиста представља један велик део најјаче интелигенције у нашој земљи.

И то решење Општинскога Одбора требало је да се достави Удружењу и да се штампа. Оно је штампано

|| скоро у свима листовима, читао га је свак, али Удружењу до данас није достављено. Међу тим рок за под"ношај понуда према раснисаном стечају прошао је, и

колико је нама познато, — који можемо само по ономе што је јавнб, да сазнамо шта је урађено — није се нико од солидних п бољих предузимача и тирама светских пријавио. Да ли има кога у буџаку с киме се ради и преговара, или нема, то ми пе знамо. Сем тога, страпи стручни органи изразили су се о самом стечају врло неповољно, тако, да нама, људима од струке у овој земљи, црвени образ, да тако што, поред нас, неко у овој земљи може да уради.

Управни Одбор Удружења Српских Инжењера и

Архитекта. ма да до данас није добио акат од саме Оп_штине — оно њено Фамозно решење — са погледом на

речено, сматрао је, да не сме ту ствар са свим прећутати, и у последњим седницама својим повео је разговор о томе, на који би начин требало достојно на онакав дрзак напад одговорити. Управни Одбор добио је тим поводом два нацрта за одговор. И ја мислим, као год што је резолуција од јуна месеца донесена на редовном састанку, да прочитамо и један и други спремљени одговор и да се о ствари овде разговоримо и објаснимо, па да решимо, на који ћемо начин одговорити.

Међу тим, ми смо у Управном Одбору били мишљења, да се не упуштамо у свом одговору у оној опширности у детаље као што се то у спремљеним нацртима чини; већ на против, да се начелно и не обраћамо на данашњи Општински Одбор и председника општинског него да дамо једну јавну изјаву преко листова и да на достојан начин одбијемо онакав неквалификован поступак Општински, На завршетку наше данашње дебате имали би дакле да решимо, да се тако поступи, а сама изјава наша да буде кратка и објективна, али одмерена према онима којих се тиче. Управни Одбор предложиће од своје страпе текст те изјаве, и мислим с тога, да га прочитамо на крају дебате.

Пре но што би приступили читању спремљених нацрта и дебати тим поводом, не знам да ли ко жели да претходно прочитамо и онај извештај председника Општине и резолуцију Општинску, те да се у дебати лакше може позивати на детаље у тим Фамозним спи-

' вима (чује се: уне треба да сечита, читали смо сви“).

Добили смо дакле два нацрта за одговор, па ћемо најпре њих и прочитати. Молим дакле г. пословођа да први нацрт одговора,

Пословођ чита први нацрт који гласи:

Одговор на одговор

'Г. М. М. Богићевићу председнику Општине и Одбору Општинеквом.

Поводом расписанога стечаја од стране Општинскога Суда под !|УТ. 1895 године АБр. 343. за грађење канализације, кеова и антрпота у Краљевско - српској престоници Београду, Удружење Српских Инжењера и Архитекта упутило је Одбору Општине резолуцију и спроводан „акат, којима је осудило поступак Општинскога Суда.

Као представник и носилац српске технике, а тиме и културе, Удружење Инжењера и Архитекта