Srpski tehnički list

Број 9 и 10 ТУНР АМА ИВ АЛ ЗА Пе 00 дање је било јаче, а на сам дан мерења опала је слабије.

да посматрање стања воде, поставио сам 28. јуна провизорне водомере и то један у самом профилу, други на 400 т сниже профила

и трећи на, 400 та изнад профила. Посматрање |

је вршено два пут дневно и нађено је да је:

Од 28. до 29. јуна вода опала за 0,278 та о а аи у АЕ Да 5 045 ». 90. јуна до 1. јула » 5 У роба

2 Количина воде и средња брвина, ва стање Мораве 1. јула 1898. г.

Помоћу средњих брзина нађених за поједине вертикале, које су у таблици П изложене, може се на више начина, изнаћи количина воде, која је за време мерења пролазила кроз попречан профил, као и средња брзина те воде за цео профил.

Ја сам употребио овај графички начин:

У нацртаном попречном профилу, на листу Х., продужио сам вертикале, у којима је брзина мерена, изнад нивоа воде; па сам на свакој вертикали пренео, из рубрике 7. таблице П, одговарајуће површине брзине, од нивоа воде на више и то у размеру да је ! 1 те површине = дужини од 0,05 т. Тако добивене тачке повезане су међу собом, с обзиром на конфФигурацију дна, јер се претпоставља, да се површина брзине мења у извесном односу са дубином. Ту линију продужио сам лево и десно до крајњих тачака попречног профила и на тај начин добио сам једну површину, која је озго ограничена том линијом, која се зове липија количине воде, а оздо је ограничена нивоом воде. Та површина зове се површина количине воде, јер нам она представља запремину воде која за један секунд пролази кроз попречан профил.

Ту површину одредио сам планиметром и нашао да количина воде у једном секунду износи: 990,00 га,

за цео профил.

Како је количина воде равна производу из средње брзине и површине попречног профила, дакле

| Џ 115 о |, то сам планиметром одредио површину профила. и нашао сам да је

К== 20025 га,

ЧАВАЊЕ

МОРАВЕ СТРАНА 185

Према томе дакле, средња брзина за цео попречан профил, била, би: 0 _ 29,00

(ја

=== „= (02897. По. | 255,

8. Мерење брзине на површини воде, 1. јула 1898. год.

Истога дана, кад је мерена брзина хидрометријским крилом, мерили смо по подне и брвину на површини и то са пловцима.

За то мерење спремио сам нарочите пловке овако: одсекао, сам неколико дрвених трупаца (облица) од 30 ст дужине, а 8 до !0 ст пречника, па за тим, да би трупац вертикално пливао, привезан је на доњем крају за сваки, по један толико тежак камен, да пловак кад је у води, вертикално стоји а да вири из воде за 3 до 5 ст. Да би се пловак са обале могао видети и пратити, убодена је, у горњи крај трупца. шипчица са парчетом беле или црвене артије у процепу.

На једној и другој обали обележена су два профила, у размаку од 45 шт, тако, да је снимљени профил био у средини.

На 30 до 40 т изнад горњег профила, од прилике у матици, спуштани су пловци у воду из чамца, од прилике у међувремену од два минута.

Таквих пловака спуштено је шест и посматрањем са леве обале, добивен је овај ресултат:

СЕКУНДА пловак 1, прешао је пут од 45 т за 48,6 » " П » » » » » >» » 4 6 ;2 » шШ » Бо » 0» » » 454 » ЈУ » » » » » >» » 4 9 У! » М » » » де ев о0 » М1 » » » » » » > 49 »0 Према томе изилази да се кретао: пловак | са брзином од 0,96 т у секунду

0,974 У >» У 0,991 у 0,91 » >» 0,882 » » » 0,918 » >» »

» || » » »

» ПЦ | » » » » 1 М » » » >» М » » » » М1 » « »

Пловци су пролазили кроз снимљени попречан профил на разним местима, али ближе средини реке.

Од шест пловака, кретао се пловак Ш, најбрже, са 0,91 ту секунду. >

Кад ту брзину поредимо са брзинама на површини воде, добивеним у појединим вертикалама графичким путем, помоћу продужења