Srpski tehnički list
БРОЈ Ј1 и 12
каналисање вароши, али она не сме бити ни толико мала, да изазива учестане поплаве при иоле јачим пљусковима.
: (С тога, у свакој вароши треба прикупљати
· податке о јачини и трајању већих пљускова, а 8!
то су они, који излију више од од а МАН
више од.90 пи кише за сат. Па, из тако добивених података, изнаћи оне пљускове, који се просечно понављају бар сваке или сваке друге године, а трају извесно, не баш кратко време, јер је трајање пљускова такође један важан Фактор за одређивање Лимецвија попречног проФила канала.
Колико то време треба да је, зависи од просечног трајања свију јачих пљускова.
На основу података из Бреславе, налази Етићитд, да се однос између трајања пљускова и њихове јачине, може изразити овом једначином | (да —)-== 4 где је : време трајања пљуска у минутима, а
а количина дотичног пљуска у литрима ва, секунд и хектар.
»
Тако, ако се узме да је меродавна коли-
8! Е
чина кише од !25 5 дакле д = !25, онда се ки
добија просечно трајање таквог пљуска
Е# = 835 минута,
значи, да све оне пљускове, који трају краће време од 35 минута, не би требало узети
у рачун, па ма они били и јачи од 125 5, као.
ако би се показало да има па који се чешће понављају :
онда ће се Мо а више од 125
и обрнуто, и јачих од [25 85, трају дуже од 95 минута, узети за меродавну количину, литара.
Исто тако је потребно знати и однос који постоји између дужине канала и меродавне количине кише, јер, према податцима, из Бреславе, а и иначе, просечна, количина, једног истог пљуска опада са рашћењем дужине слива.
' Испитујући закон по коме се то опадање врши, дошао је Етаћитј до ове једначине:
фу = 9 (1 — 0,006 У 1) =
„где је д, просечна количина кише, коју треба узети у одстојању ! од почетка канала, а д је меродавна количина кише за почетак канала; д, и да ставља се у литрима ва секунд и хектар, а | у метрима.
КОЛИЧИНА КИШЕ ЗА ВРЕМЕ
ОТРАНА 165
ПЉУСКОВА
Тако н. пр. ако је меродавна количина,
15 а == 7125 кар онда ће се, за попречан пресек
канала у одстојању. ! 000 та од почетка, рачунати са количином
ф= 0,81.
За ! = 3 000 т биће ф= 067 а = 0,67 .
125 == КОеај
195 = 84 8.
То ву у главноме Фактори, који могу уте-
на одређивање меродавне количине кише. ·_ Остаје да видимо колики се део од те количине изгуби, пре него што у канал доспе, као и у колико је сливање кише у канал спорије од падања кише.
цати
3. Смањивање количине кише услед упијања
и услед испаравања.
Нема никакве. сумње да од сваке кише, па дакле и од најјаче, извесан део одлази у земљу, а извесан део испари, тако, да од укупне количине кише, која на извесну површину падне за извесно време, отиче по површини само је-
дан део. Или, ако са да означимо количину кише у литрима, која за секунд падне на ! Ћа, а са д, онај део те количине што отиче по површини, онда ће бити = фр 4,
где је фр извесан сачинилац мањи од !.
Величина тога сачиниоца зависи у главноме
од моћи упијања земље на коју киша пада, јер
губитак услед испаравања може се и занемарити, пошто је за време кише ваздух обично завићен влагом, а за тим и само отицање по површини не траје дуго:
(С тога се сачинилац у може чинилац упијања.
Моћ упијања, земље, зависи од врло многих | фактора, у главноме пак она зависи од стања, у коме се налази површина на коју киша пада, да ли је та површина хоризонтална, или нагнута; да ли је глатка или рапава; да ли је засићена водом или не; да ли воду лако или тешко пропушта и т. ДА.
У варошима је већи део површине патосан (калдрмисан), или је под кровом, а сразмерно мањи део је гола земља, или је вемља засејана, травом, или је засађена, дрвећем.
Моћ упијања кровова, са покривачима, који су у варошима уобичајени, може се узети да је сравмерно доста мала, јер се мора претпоставити
назвати са-