Srpski tehnički list

ОТРАНА 80

РАД УДРУЖЕЊА

БРОЈ 8 и 4

закон, моћи издејствовати и измене његове, или и замену са другим законом.

Ако ли се ми покажемо немарни, онда ћемо пре свега изневерити наш позив као Удружење, а за тим ћемо морати трпети сва пребацивања, која се буду чинила натлој струци, услед непотпуности и злих последица једнога таквог закона.

Да би дакле дао прилике, да се о томе закону поведе реч у нашем Удружењу, ја сам, према слободном времену којим располажем, спремио овај кратак реферат. : |

При томе, ја не мислим заустављати се код сваког параграфа, већ ћу само код појединих учинити извесне напомене; јер да друкчије радим, морао би налисати три пута већи реферат но што је сам закон.

Цео закон има 39 чланова, од којих се два члана односе на опште одредбе; два члана говоре о дужностима ва пријаву; четири члана говоре о надлежној власти, о грађевинском одбору и о решењима. Чл. 9. је уметак о изузетном тражењу дозволе. У чл. 10. говори се о одговорности предузимача. Од чл. 12. до закључно 21, говори се о одредбама у погледу саобраћаја, у погледу безбедности од ватре, у погледу хигијенском и о улепшавању. Чл. 22. говори о вилама (летњиковцима); чл. 23. о употреби зграде; чл. 24. о накнади штете; чланови 25. до закључно 34. говоре о жалбама; чл. 36. о грађевинском правилнику; чл. 37. о ослобођењу од порезе; чл. 38. о прелазном паређењу и чл, 39. о ступању закона у живот.

Чланом !. утврђује се, да се грађевине могу подизати само по одредбама тога закона. Из те одредбе може да се тумачи, да подизање свију грађевина у Београду подлеже одредбама тога закона. Међу тим из даљег текста не види се да се мора дозвола тражити за сваку грађевину, па ма где се она подизала. У чл. 3. стоји, да је сваки, који намерава да подиже какву зграду, дужан да тражи дозволу од општинске власти; али се у чл. 4. набрајају случајеви у којима се дозвола, мора тражити. Ти случајеви ови су:

|. За нове грађевине у опште са лица улице;

9. За преправке и доправке на постојећим зградама, као и измену висине, дужине и дубине какве зграде, измену или појачање околних зидова на згради;

3. Кад се хоће у станове да претворе простори, који дотле нису служили за становање људи;

4. При подизању грађевина које запремају што од улице и од земљишта испод површине или ваздушни простор над површином улице;

5. При подизању ограда са стране улице.

Ту су дакле побројани случајеви кад се дозвола мора тражити.

Такво набрајање било би излишно, кад би у закону било казато, да се дозвола мора тражити за подизање или преправку сваке зграде. За тачке 2. и 3. незна се да ли оне обухватају зграде ма где оне биле, или само зграде са лица улице.

Из тачака !., 4. и 5. изводи се закључак, да се

све одредбе у томе члану, па и у целом закону односе само на зграде које су с лица улице.

Ако је тако, а као што рекох, изгледа да је то намера писца закона, онда је то основна грешка.

Циљ тога закона не треба да је само улица, већ

у првом реду треба да је циљ зграда и грађевина у опште, па ма где и ма каква она била.

Примера ради да наведем како одговарајући члан глави у новијим уредбама страних вароши.

Тај члан гласи: „Дозвола ће се тражити: за све врсте грађевина; даље, за копање и зидање бунара ; за грађење канала; за грађење нужниха; за грађење нуж ничке јаме; за грађење јаме за ђубре; за потпорне зидове: за грађење моста при прелазу из једне зграде у другу; за премештање ма које од побројаних грађевина; за подизање ограде које граниче улицом или јавним плацем; као и у случају када се врше важније измене или преправке свију назначених грађевина“.

Те су одредбе дакле јасне и из њих се већ види циљ самога закона, да се ни један грађевински објект не може подићи, докле се не подвргне испиту, да ли задовољава захтеве хигијене и сигурности у сваком погледу.

А да не би било сумње, шта се разумева под важнијом преправком, то се у тим страним уредбама, побраја, шта се све под тиме разуме.

Слична омашка је учињена и у члану !. нашег закона. Тамо се, у другом ставу вели, да се одступање од тога закона дозвољава за привремене грађевине, а не каже се, које су то привремене зграде и у чем се може одступити од законских прописа.

Тумачење тога остављено је онима који буду дозволу давали. Требало је побројати случајеве кад се и у колико може од закона одступити.

У чл. 5. излаже се састав Грађевинског Одбора и колику ће дневницу имати чланови тога одбора.

Од пет чланова тога одбора само су двојица техничари, а нема ни једног лекара.

Кад се већ хтео нарочит одбор, онда је требало састав тога одбора удесити друкчије, онако, као што је то у другим страним варошима, где такви одбори постоје.

Величина дневнице могла је из закона сасвим изостати, јер је то чисто административно питање, које нема везе са начелима једног закона.

Међу тим, моје је мишљење да је Грађевински Одбор излишан, кад за сваку дозволу мора решавати министар грађевина.

Брже би, а и сигурније би било, кад би пројекте прегледало грађевинско одељење у општини и подносило своје мишљење министру на одобрење.

Овако, како је по нашем закону, Грађевински Одбор је само један излишан мост, а сва одговорност пада на министра грађевина, односно на персонал у министарству.

У чл. 6, прави се разлика између плана и простог нацрта и уредног плана. Та је разлика растегљива. У страним уредбама и о томе су наређења одређена.

У чл. 7. излажу се дужности Грађевинског Одбора, али се и ту налазе неодређени захтеви. Тако, каже се да је суд општински дужан одмах предати планове Грађевинском Одбору. А одређеније би било да је казато истога дана.

При решавању о плану, позивају се суседи, а не позива се онај који план подноси. — По, уредби за Беч Грађевински Одбор доноси своје решење на лицу места где ће се грађевина подићи, и то у присуству сопственика зграде.

Што је пак најглавпије, у чл. 7., не каже се, у

коме погледу има Грађевински Одбор да прегледа планове. —