Srpski tehnički list

ОТРАНА 92

РАД УДРУЖЕЊА

БРОЈ 8 и 4

9. О правцу главних и споредних улица;

3... О ширини, висини и паду улица;

4., О патосању (калдрмисању) улица;

5., О парковима, трговима и већим ширинама; 6., О гробљу ;

7., О подели на комплексе; и

8. О праву експроприсања.

Израда регулационог плана за какву варош, па било да се она тек оснива, било да већ постоји, треба да је почетак уређења једне вароши. Према томе плану удешаваће се сви остали прописи у грађевинској уредби.

Од пројектанта, који израђује план за регулисање једне вароши, тражи се у првом реду, да познаје добро терен и месне прилике, а затим да узме у обзир и будући развитак вароши.

Само на тај начин моћи ће пројектант израдити план, који неће штетити данашње захтеве, а који ће задовољити и захтеве будућности.

При изради регулационог плана, мора се водити рачун о томе како ће се ваздух у вароши одржавати што чистији и свежији; да буде свуда довољно светлости; да се атмосферска вода и нечистоћа из кућа, могу одводити што брже, што потпуније и што јефтиније; да се варош може добром водом снабдети, на што јефтинији начин.

Пројектант дакле, да би изложене захтеве задовољио, мора знати правац ветрова, који у главноме владају, па према томе и према правцу тока воде, одредити положај индустријских крајева и положај крајева у којима ће бити станови и оне радње, које не трпе вреву и велику ларму и т. д.

Кад је регулациони план добро емишљен и добро пројектован, онда се приступа изради прописа за остале одељке. ;

И при тој изради треба се чувати да се не уносе такве одредбе, које не би водиле рачуна о објекту на који се примењују, и које би захтевале шаблонску примену и извршење.

Тако н. пр. погрешно би било, кад би се казало, да се од сваког плаца мора за двориште оставити извесан део не изидане површине, н.пр. у средини вароши и, од укупне површине плаца; а у другом крају вароши 1 те површине, у трећем крају у, те површине и т. д. Или, као што се то у грађевинском закону за Београд прописује, да свака зграда мора имати 100 пт дворишта, ако цео плац има 800 та: површине.

Такве одредбе су погрешне с тога, што би се онда оне подједнако примењивале и на зграде са више спратова и на зграде приземне и што би високе зграде по томе имале већу привилегију, но приземне; а и са хигијенског и са економног гледишта, требало би да. буде обрнуто; јер за високе зграде требало би тражити више слободне површине, но за приземне са истом

квадратуром. Такве одредбе чине те су приземне зграде |

несразмерно скупље од високих зграда.

Као што сам поменуо, појединости, али ћу се ипак, меру, који сам навео, како би видели, да ва свако питање може бити неколико и то добрих решења, те да је с тога могуће прилагодити се месним приликама.

Утврђивање минималне површине дворишта, на спрам укупне површине плаца, има за циљ, да се за сваку зграду осигура, довољно светлости и довољно ваз-

ја не мислим улазити у | више задржати на при- |

духа. У колико је више станова у једној згради, у толико ће требати и више ваздуха, а и више светлости. (С тога би правилније било, да површина дворишта расте са бројем станова и бројем спратова; на тај би се начин спречило густо насељавање, на сразмерно малој површини. Али ако се и то узме као основа за одређивање минималне површине дворишта, не би требало буквално примењивати за све случајеве подједнако, већ треба, рецимо, водити рачуна о положају и распореду суседних плацева и о положају зграда и дворишта, па под изгесним приликама, допустити и мањи однос.

->

Тако н. пр. погрешно би било кад би се, код плацева, на којима су подигнуте зграде по распореду под |, 9, 3 и 4, тражио исти однос, као и за толике исте плацеве, на којима су подигнуте зграде по распореду 5, 6 и 7 (види горњу скицу). Свих седам плацева имају подједнак однос између површине плаца и површине дворишта, међу тим, код плацева |, 2, Зи 4, имају зграде знатно више светлости и ваздуха, дакле могао би се, у таквом случају допустити и мањи однос између поменутих површина; тиме би се олакшало, да. и мање имућни могу доћи до своје куће, а то је корисно и са економног и са политичког гледишта.

Сличне комбинације могуће су и за остале прописе, те према томе, треба избегавати буквалну примену. Као други пример навешћу, прописе у погледу сигурности од пожара, и у погледу стабилности грађевине. И ти прописи не треба да су шаблонски и општи за све врсте грађевина.

Ако су зграде у густо сазидане, онда ће се тражити већа сигурност од пожара, но код раштрканих зграда, где је мања опасност, да се пожар пренесе. Приземне зграде и зграде само са једним спратом, које ће служити само за становање, могу бити и слабије и од лошијег материјала, па ипак да су довољно сигурне. Као и обрнуто, веће зграде, ако употребе бољи материјал, могу имати и мању дебљину појединих конструктивних делова. А у грађевинској уредби, побро= јати све врсте материјала и побројати допуштене димензије за сваки материјал, учинило би, да би таква уредба постала велика као какав уџбеник, па ни онда не би била потпуна, јер се са напретком технике, мења и употреба материјала и начин грађења.