Srpski tehnički list
т- 74)
Страна техника
Муњевити воз између Пеште к Пожуна. Прошлога месеца чињене су пробе вожње са новом врстом локомотиве,
која је саграђена у радноници угарских државних же-
лезница. Локомотива је саграђена у виду торпеда, котрља се на 24 точка и има 1400 коњских снага. Ново комбиновани брзи воз од 400 тона тежине, у који је упрегнута ова локомотива, прелази 135 км. за час. Пут између Пеште и Пожуна пређе овај воз
1 час и 35 минута, док је експрес оријенту потребно | у у ај | а 1004,-19 185 тона.
3 часа и 2 минута.
Даље од Пожуна немогућ је пролаз овом брзом |
возу због особене врсте конструкције · нове локомотиве
која није у стању да прође кроз тунел иза Пожуна. |
Р. Роуд М. В. И.
Споредне железнице у Пруској. Концем Марта 1904 г. било је у Пруској 232 споредне железнице чија укупна дужина износи 7632 км. На грађење њихову утрошено је 411,782.221,00 марека,
Километарска цена оних са нормалним колосеком износи 72.940 марака а оних 45.492 марака.
о а А Пе о УУ М. В. И.
] '
пак уског колосека '
Нонтролно мерење Симплонског тунела. Проф. Др Ро-'
зенмунд извршио је прецизно мерење овог тунела и нашао је, да она оса тунела која се пружа од севера ка југу одступа у правцу ка истоку, а она пак која се пружа од југа ка северу одступа ка западу.
У средини тунела одступања у хоризонтном правцу |
износе 202 мм. а у вертикалном пак 87,0 ми.
19755,52 М. док по рачуну пак требала је да буде
19756,31 М, — што значи да је тунел ислао краћи
за 79 см. пи р. КА. п, Ј. ХМ. М. В. И, Производња бакра у 1905 години, Према статистици коју доноси Ле зећтћ Тит апсеуепдеје сћешје, у броју од 30 априла о. г.. произведено је у целоме свету у току 1905 године 708810 елглеских тона пречишћеног бакра (тона 1016 килограма), док је 1904 год. произведено само 644000 тона, значи, у 1905 год. за 10,06 ид више. Ово је нај јача производња за коју се до данас зна. Потрошња црвеног бакра учинила је веома знатан напредак, зашто се има благодарити ванредном развитку електричне индустрије. Последњих година тражња |
је била вазда већа него понуда.
Од свих земаља, које производе бакар, најзна- | тнија је Јеверна Америка. Уједињене државе дале ву | 1905 године 413070 тона (1904. само 365.050 тока) и | њихова огромна производња постала је још јача од како се удружила друштва „Атајстатађед“ и са друштвом Хајнцеових Рудника.
|
| _______-___г-______
Мексика је произвела 65185 тона (50945 у 1904),
У Европи стоје на челу Шпанија и Португалска. са 44.810 тона (47.035 у 1904.)
Јужна Америка са Чили-ом произвела је 29165
тона (30 110 у 1904), Аустрија и јапан дали су 36 570
тона (84 160 у 1904.) и 35 910 (34 850 у 1904.)
Немачка је пустила на пијацу свега 22 160 тона бакра (21045 у 1904.), Мансфехдеки рудници дали су сами 16 565 тона.
Канада, најзад, произвела је у 1905 20 535 тона,
А Србија> О њој се још не говори у овој статистици. По статистичким подацима годига 1905. може се сматрати као година, у којој је продукција бакра постигла свој максимум. Северно америчке републике дају више од половине од целокупне светске продукције као што се то из следеће табеле да. видети :
Свет. Продук. Север. амерпч. продук.
Гадина 1896 373 363 тона 205. 384 тона # 1897 398955 ст 220: 37109 = 1898 429 356, 235 050 А 5: 1899 469310. , 259371870У - 1900. '485884 ,, 269 а + ћ 1901 511 019 3 268:1322 6 1902... 542 167. и, 294 297, ди 1903 _ 585081 з 511 788, де 1904 648924 ,, 362 789. 5, Ке 1905 123550 -. 421 000",
Из овог прегледа се види да је продукција бакра порасла за последњих 10 година са преко 111 од сто.
Алкохол у Румунији. Из података за 1904— 1905 год.
| види се, да је производња алкохола у Румунији била Дужина тунела нађена овим мерењем износи.
103754 хектолитара. Ову количину произвеле су 27 фабрика, а од сировог материјала распоређеног по количинама на следећи начин;
Кукуруза 18187,4 тона Кромпи, а 138592 Жира 42415 , Пшенице 27246 Меласе 22316 “ „ К Сћ'Ј. Тота.
ПЕВА А
Благајникова пошта. Примљено по 20 дин. од г. Ото Лоренца из Београда. По 10 дин, од Г.Г, Михајла Кнежевића инжињера из Бање Ковиљаче, Ђуре ЈЉочића инспектора из Параћина, По 5 дин. одг,г, Гавре Сабовљевића из Београда, Јосифа Бергера из Београда, Гавре Секулића из Београда, Мите Панђела из Београда, Тасе Неранџића из Београда.
зеоеилтнњинсааии
Власник за Удружење Срп. Инжињера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Краљев трг бр. 11.