Srpski tehnički list

БРОЈ 6.

год. ХУП.

У Београду 6. Августа 1906. год.

СРПСНИ

ТЕХНИ

ЧЛИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

ЈКехкичка струка у Србији.

Нема спора да техничка струка — инжењерство у најширем обиму и архитектура — није у нас онако и онолико цењена,

како и колико она то заслужује. Њој се ни у држави ни у српском друштву у опште не додељује оно место, које јој по високом значају за земљу и њен напредак свакако припада.

Нев може бити сада предмет нашег истраживања због чега се подржава ово а6бнормално стање, довољно ће бити ако кажемо, да узроци који су га створили данас више не постоје и да је крајње време, да престане неправда, која се чини у Србији трудбеницима на пољу технике.

Наш данашњи, технички образован, на» |

раштај, који у пуној снази ради на напретку наше заједничке отаџбине, црпео је већином своју стручну спрему на истим ворима као и њему равни трудбеници у страним културно напреднијим земљама. Јаче

напредовање у овим, по култури далеко ста- |

ријим, земљама, при истоветним способностима појединаца за рад, може се поглавито и нриписати томе, што је техничка струка у њих куд и камо више цењена, те зато и не оскудева у својем развитку, ни у моралној потпори ни у богатим материјалним средствима, неминовно и тако јако потребним за тај циљ.

У државама, које су се јачом културом одликовале, од старина па сведо најмодернијег доба, трудбеници на пољу техничких радова вазда су истицани у прве редове државне, па, ако хоћете, и друштвене хијерахије. То одликовање припадало им је с пуним правом.

Боље него ишта друго, остаци стародревних споменика и јавних и приватних грађевина, најбоље и најочигледније показују степен културног живота и напретка онога доба; и те неме сведоке, некадање

из- |

сјајне прошлости ишчезлих народа, створили су оштроумни техничари онога времена

Срби посло робовања од пет“ стотина година са поносом се обзиру на она времена кад су Немањићи подизали дивне споменике по својим земљама, у којима и дан дањи живи један повећи део потлач« ног српског племена. Да тих споменика од старина није, а у временима која данас преживљујемо, не би имали никаквих стварних несумњивих доказа колико су оправдане наше националне аспирације на још потлачене области.

Стари владаоци народа српског били су, сумње нема, људи великог духа па и јаки поборници неимарске струке; они су је у толико више ценили што су њеном помоћи једино и могли да подижу красне споменике, којима се доказује сјај богаство п величина њиховога доба.

У чајновија времена, све културне земље такмиче се да на пољу техничког рада постигну што веће и што сјајније резултате и зато подижу споменике у најразноврснијим облицима, који ће далеким поколењима казивати степен културе и богаство несталих нараштаја — па може бити и несталих народа.

Србија, која је преко 70 година имала активно да се бори, да се коначно ослободи турског јарма, ступила је у ред потпуне независних пржава од једва 30 година.

Шта је то 30 кратких година у животу једног народа, када се сравни са минулом потлаченошћу од скоро 500 дугих година“ Па ипак, за кратак перијод од 30 година, српска држава учинила је релативно огроман напредак на свима пољима народног делања.

Од некадањег турског пашалука, ми видимо пред собом, у јасно обележеним контурама, једну модерну државу. Тридесет година самосталног живота били су довољни да то обележје до савршенства даду Србији.

Ништа боље, ништа јаче не представља