Srpski tehnički list
1) Да је сума сила у правцу једне осе Х равна нули.
2.) Да је сума сила у правцу друге осе У равна би
3.) Да је сума момената у односу на ма коју тачку равна нули.
У гоњем задатку имамо по три непозн те ко: лечине у сваком ослонцу; свега, дакле, 6 непозноти, и задатак је према томе три пута статички неодређен, пошто се само три количине могу одредити из горњих услова за равнотежу.
У своду могуће је нацртати безброј много полигона, чије ће стране престављати резултујуће силе које дејствују на пресеке свода, Која. је од ових линија могућа и вероватна није могуће погодити или одредити. Отуда постављене су многе хипотезе које су тежиле да нерешив задатак учине одређеним и га у. тврде тачке, кроз које мора пролазити линија притисака у своду.
Оваким хегпотезама утврдило се прво правило да је свод стабилан гко је могуће нацртати ма коју линију, која остаје у своду. Да би осим стабилности свод био и постојан, то притисци у појединим пресецима свода не смеју прећи допуштану границу специфичког напрезања за дотични материјал; а да би била искључена затежућа напрезања, та линија притисака мора као што рекосмо, остати свуда још у средњој трећини У „гагру свода.
Насеп је претпоставио да линија притисака у своду мора пролазити кроз средину пресека у темену и ослонцима; Мозејеу сматра ону линију као праву којој одговара најмањи хоризонтални потисак, а Хаген доцније поставља теорију по којој је она линија прикојој одговарају најповољнија
ос
тисака највероватнија, непрезања у своду, и т. д.
За правдање својих теорија узимали су дотечни у помоћ и измиљену лукавост материјала, који се сам уклања од сувишног терета, заузимајући онај положај, који му најбоље конвенира од свих могућих других.
Јасно је да оваква, више произвољна, одредба потпорне линије у своду није давала довољно гарантије за поузданост у методу рачунања и за то с по: гледом на већи и тежи саобраћај, коме су имали да послуже мостови и на већу штету и опасност која се могла јавити при њиховом паду, сводовису у примени морали заостати иза гтвоздених конструкција, чије је рачунање и у негјтежим случајевима могло да задовољи и намири захтеве у погледу поузданости и вероватноће, Па и онда, кад су, ослањајући се на многовековно искуство, могли бити примењени камени сводови за мостове, њихове су димензије, одређиване на о
76
снову емпиричких формула или непотпуних и непоузданих теорија, биле знатне, и трошкови око грађења њиховог далеко су надмашали коштање гвоздених мостова, :оји су упоредо са напретком индустрије гвожђа бивали с дана на дан лакши и јевтинији.
Знатне димензије камених сводова биле су још условљене и каккоћом малтера, који је служио за испуњавање саставаха међу појединим камењем. Овај малтер није ни приближно могао задовољити захтеве којима би требао да одговори. По јачини и постојаности изостајао је он далеко иза камена и за то је избор доброг и чврстог камена за сводове био такорећи узалудан, пошто малтер у саставцима није могао примити и пренети с једног гамена на други оно оптерећење које би се камену могло поверити.
Због тога је мостовске сводове било могуће изводити само из једноставних чистих тесаника, а на много места изостављено ге испуњавање саставака малтером, већ је тачно и глатко обрађено клинасто камење налагало једно на друго. Али у оваквим случајевима, и при најпажљивијој обради камена и извршењу свода, није се могло рачунати на равномерно потпуно: налегање камена на камен, већ се терет преносио са једног на други концентрисан у не многим или појединим тачкама њихових додирних
непосредно
површина.
Методе за извођење сводова нису биле систематски и свесно обрађене и смишљене. Сваки конструктер био је упућен на самога себе а слабои ретко могао се користити искуством и резултатима добијеним на другоме месту. Због слабог и ретког додира и саобраћаја међу људима у опште и инжењерима на по се нису резултати и искуства предавана ширем кругу и доцнијим поколењима, већ су често остајала својина и тајна појединаца, који су их са собом и у гроб уносили.
Од какве су важности методе за извршење сводова јасно је отуда што од њих у првом реду зависи, да ли ће прилике и услови који су претпостављени при пројектовању бити испуњени у самом делу, а на то су као што је познато веома осетљиви статички неодређени носачи, какав је и свод.
Само грађење камених мостова особито при већим димензијама изазивало је знатне трошкове због тешког набављања и руковања великим квадерима и захтевало је знатно време за њихово довршење. Ова последња околност била је раније од пресудног утицаја за превагу гвоздених конструкција за мостове, па је још и данас један од узрока који говоре у корист њихову, јер се често несразмерно брже и јевтиније монтирају од камених мостова.
Ми 6:
(Нагтавиће се)