Srpski tehnički list
5
је део, који се налази у непосредној близини улаза са стране Брига, влажан и кад би хладан ваздух, туда струјио, исти би произвео мржење. Са стране Изела, првих 4 километера потпуно су суви и није се бојати да наступи ова незгода.
Пре него што је за возове употребљена елек-
тричка вуча, и покрај моменталног застоја вентилатора, са стране Брига, ваздух у тунелу био је сасвим погодан за удисање, а температура, око средине тунела, није се пела у унутрашњости вагона за више од 1% при затвореним вагонским вратима.
Тв Обше СтП Н. М.
О каменим мостовима
У низу питања, која је врло умесно у згодноме тренутку изнео на дневни ред на претресање у нашем Удружењу његов потпредседник, уважени г. проф. Стаменковић, угледно и важно место заузима и питање о примени камених мостова код нас.%)
Ове величанствене грађевине, које су тако дуго служиле као дивни споменици некадање високе римске културе, који су и у новијем "веку били ремек дело и понос грађевинарства, били су у прошломе столећу запостављени према мостовима од једног новог градива,
које је брзо завладало умом и срцима конструктера и
потисну пред собом дотадањи конструктивни материјал.
Гвожђе и челик, својом прилагодношћу за све прилике и све кокструкције, својом необичном јачином и сразмерном лакоћом, наметули су се брзо и као конструктивни материјал за мостове, и камен им је морао уступити то место.
Но спекулативни људски дух доста се брзо покајао за непажњу према добрим, тако рећи јединственим особинама камених мостова и ми већ данас видимо довољно примера, где се светски инжењери надмећу како ће што боље надокнадити изгубљено време и прилику за смишљењу обилну примену њихову,
Код нас само гвоздени мостови још доминирају над каменим, ма да су наше прилике географске; топографски и економски далеко погодније за примену других него првих.
Намера ми је, да у овоме реферату покажем какви су узроци били од утицаја на застој у грађењу камених мостова, у колико они данас постоје и да бар и приближно обележим границу, до које, и прилике кад треба и могу да се употребе камени а кад гвоздени мостови.
ж) Инжењери г. Турудићи К. Савић 1902 год. читали су пред месним скупом Удружења Српских Инжењера и Архитеката два реферата о каменим мостовима. Реферат г. Турудића заједно са резолуцијом Удружења и представком госп. Министру Грађевина по томе питању штампани су у свесци Техничкога Листа од 1902 године. Пошто ни данас питање о примени камених мостова није решено у корист њихову, ма да је се пошло знатан корак у напред, то неће, надамо се бити без интереса да се штампањем овога реферата г. Савића, који је у поменутој свесци Тех. Листа изосто, још један пут оживи питање о примени камених мостова.
У тој цељи уредништво почиње да тај реферат у садашњем Техничком листу износи пред читаоце његове. Уредништво.
Свесан важности тога задатка као и одговорности коју узимам на себе, излазећи с тако озбиљном темом пред тако одличан скуп стручних слушалаца, могао сам се осмелити на такав корак, само зато што сам уверен да, поред више праведне строгости, могу рачунати и на призрење с вишз страна на тешкоће самог задатка, на кратко време, које сам имао на расположењу, као и на ту околност, што је то за мене први реферат такове врсте.
Празнине, које ће се без сумње у њему појавити, биће, уверен сам, попуњене од стране друге господе у рефератима или у току дискусује, која ће се повести поводом овога предмета.
Камен који служи као конструктивно градиво за сводове, ма да је употребљаван од давнашњих времена, био је ипак до последњега доба мало испитан у погледу његових физичких особина, Начин и величина његовог деформисања под утицајем сила као и његова моћ ношења били су потпуно непознати ранијим конструктерима. Од појаве гвожба као конструктивног градива, чије су особине испитане и одређене до најмањих ситница, постала је жеља и потреба свих конструктера, да се у својим творевинама не руководе више као до тац искључиво субјективним поимањем начина распореда сила и отпора дотичнога материјала; већ да сваку замисао рачунски оправдају, а
врсте и величине улога сваког конструктивног дела да са цифрама преставе.
Ова потреба, једно време, није могла бити задовољена код камених мостова.
Кад би нам у свакоме ослонцу свода било познато место, величина и правац отпора—реакције, то би, слажући те силе, са теретима свода могли уцртати
„у своду верижни полигон и из њега изнаћи у ма ко-
јем пресеку величину и смисао напрезања. То би ми за сваки пресек у своду могли наћи одговарајућу силу слажући реакцију К. са теретом Р који долази на део свода од ослонца до пресека. Ако у свима пресецима свода не изађе одговарајућа резултанта из језгра, т. ј. из средње трећине свода, то ће свод на свима местима бити напрегнут само притискујућим силама. Ако место сипе К знамо три тачке, кроз које мора пролазити верижни полигон то је могуће тај полигон построити и задатак би био опет решен, јер би
се тиме одредиле како крајње силе Кји Ка тако и напрезања за све пресеке.
(Овај задатак, као што знамо, није могуће ре-
шити законима о равнотежи сила, јер за равнотежу сила у равни имамо три услова :